Прошло је неко време од Исусовог крштења и многи су чули за њега. На хиљаде Јудејаца је видело његова чуда и вести о њему су се прошириле по свим крајевима. Сада је био у Јерусалиму, због Празника сеница, и многи су га тражили.

Мишљења о њему су се веома разликовала. Неки су говорили: „Он је добар човек“, док су други тврдили: „Није, него заводи народ“ (Јован 7:12). Ове тајне расправе су се догађале током првих дана празника. Али нико се није усудио да јавно брани Исуса, јер су се сви плашили јудејских вођа.

Негде око средине празника, Исус се појавио у храму. Многи су били задивљени његовим поучавањем. Пошто никада није похађао рабинске школе, Јудејци су се питали: „Како овај познаје књиге кад није похађао школе?“ (Јован 7:15).

„Оно што научавам није моје“, рекао је он, „него потиче од онога који ме је послао. Ако неко жели да врши његову вољу, он ће знати да ли је то учење од Бога или ја говорим сам од себе“ (Јован 7:16, 17). Исусово поучавање је било у складу с Божјим Законом и требало је да свима буде јасно да он жели да прослави Бога, а не себе.

Затим је рекао: „Зар вам Мојсије није дао Закон? А нико од вас није послушан Закону. Зашто желите да ме убијете?“ Неки из народа, вероватно они који нису били из Јерусалима, нису знали за то. За њих је било несхватљиво да би ико желео да убије учитеља попут Исуса. Зато су закључили да нешто није у реду с њим, чим тако нешто тврди, па су рекли: „Опседнут си демоном. Ко жели да те убије?“ (Јован 7:19, 20).

Годину и по дана раније, када је на сабат излечио једног човека, јудејске вође су гледале да га убију. Сада је употребио логично резоновање како би показао колико су неразумни. Рекао је да се према Закону сваки дечак морао обрезати осмог дана, чак и ако би био сабат. Зато их је упитао: „Ако се човек обрезује на сабат да се не би прекршио Мојсијев закон, зашто се гневите на мене јер сам човека излечио на сабат? Не судите по спољашњости, него судите праведним судом“ (Јован 7:23, 24).

Тада су Јерусалимљани који су знали шта се дешава рекли: „Зар није то онај кога [поглавари] желе да убију? А ево, јавно говори и ништа му не кажу. Да нису и поглавари заиста спознали да је он Христ?“ Зашто људи ипак нису веровали да је он Христ? „За њега [Исуса] знамо одакле је, а кад Христ дође, нико неће знати одакле је“, говорили су они (Јован 7:25-27).

Баш у храму, Исус им је одговорио: „Ви ме познајете и знате одакле сам. Ја нисам дошао сам од себе, него заиста постоји онај који ме је послао, а ви га не познајете. Ја га познајем, јер сам његов заступник и он ме је послао“ (Јован 7:28, 29). Након тако отворене изјаве, покушали су да га ухвате да би га стрпали у затвор или убили. Међутим, нису успели јер још није било дошло време да умре.

Па ипак, многи су поверовали у њега, и за то су имали сваки разлог. Он је ходао  по води, умирио ветрове, с неколико хлебова и риба чудом нахранио мноштво, лечио болесне и хроме, отварао очи слепима, лечио губаве и чак ускрсавао мртве. Дакле, с правом су питали: „Кад Христ дође, зар ће чинити више чуда него што их овај чини?“ (Јован 7:31).

Када су фарисеји то чули, они и свештенички главари су послали стражаре да ухвате Исуса.