Исаија 33:1-24

  • Пресуда и нада за праведнике (1-24)

    • Јехова је Судија, Законодавац и Краљ (22)

    • Нико неће рећи: „Болестан сам“ (24)

33  Тешко теби* који уништаваш, а ниси уништен,+и издајник си, а тебе нису издали! Чим престанеш да уништаваш, тебе ће уништити.+ Чим завршиш са издајом, тебе ће издати.   Јехова, смилуј нам се.+ Ти си наша нада. Подржи нас својом руком*+ сваког јутра,спаси нас у време невоље.+   Кад се чује вика, народи беже. Кад устанеш, народи се распрше.+   Као што прождрљиви скакавци носе све пред собом, тако ће се ваш плен покупити,непријатељи ће навалити на ваш плен као рој скакаваца.   Јехова ће бити узвишен,јер пребива на висинама. Испуниће Сион правдом и праведношћу.   У њега се увек можеш уздати.Велико спасење,+ мудрост, знање и страхопоштовање према Јехови*+– то је право благо за онога ко то има*.   Ево, њихови јунаци вичу на улици,гласници мира горко плачу.   Путеви су опустели,на стазама нема више путника. Непријатељ је раскинуо савез,презрео је градове,не мари ни за кога.+   Земља тугује* и вене. Ливан је посрамљен+ и пропада. Сарон је као пустиња,на Васану и Кармилу опада лишће.+ 10  „Сада ћу устати“, каже Јехова,„сада ћу се узвисити,+сада ћу се прославити. 11  Зачели сте суву траву, родићете сламу. Ваше зле мисли прождреће вас као ватра.+ 12  Народима ће бити као да су спаљени у кречу. Као посечено трње, гореће у ватри.+ 13  Ви који сте далеко, слушајте шта ћу учинити! Ви који сте близу, признајте моју моћ! 14  На Сиону страхују грешници,+отпаднике обузима дрхтање, па говоре: ’Ко ће од нас опстати пред ватром која прождире?+ Ко ће од нас опстати пред незаситим пламеном?‘ 15  Онај који увек поступа праведно+и говори оно што је право,+који одбацује непоштен добитак стечен на превару,чије руке не грабе мито, већ га одбијају,+који затвара уши да не слуша о крвопролићуи затвара очи да не гледа зло, 16  тај ће пребивати на висинама,његово сигурно уточиште биће на неприступачним стенама.Добијаће хлеб,увек ће имати воде.“+ 17  Својим очима гледаћеш краља у његовој слави,видећеш далеку земљу. 18  Твоје срце ће се присећати* страхота и говорити: „Где је писар? Где је онај што је предавао данак?+ Где је онај што је бројао куле?“ 19  Нећеш више видети дрзак народ,народ који говори неразумљивим језиком,оне чији ти језик звучи као неразумљиво муцање.+ 20  Гледај Сион, град наших празника!+ Твоје очи ће видети Јерусалим, спокојно пребивалиште,шатор који се неће преносити.+ Његови клинови се никад неће вадити,ниједно његово уже неће се покидати. 21  Јер ће нас на том месту Јехова, величанствени Бог,штитити као што град штите реке и широки канали,по којима не плове непријатељске лађе*нити пролазе велики бродови. 22  Јер Јехова је наш Судија,+Јехова је наш Законодавац,+Јехова је наш Краљ.+Он ће нас спасти.+ 23  Ужа непријатељских бродова ће попустити,па јарбол неће стајати усправно нити ће једро бити разапето. Тада ће се разделити велики плен,чак ће и хроми узети много плена.+ 24  Нико од становника неће рећи: „Болестан сам.“+ Народу који живи у тој земљи опростиће се преступи.+

Фусноте

Реч је о Асирији.
Или: „снагом“.
Дословно: „страх од Јехове“.
Или можда: „благо које Бог даје“.
Или можда: „суши се“.
Или: „размишљати о“.
Или: „флота галија“.