Римљанима 8:1-39

  • Размишљање својствено духу доноси живот и слободу (1-11)

  • „Дух сведочи с нашим духом да смо Божја деца“ (12-17)

  • Све што је створено ишчекује слободу Божје деце (18-25)

  • Дух се заузима за нас (26, 27)

  • Они које је Бог унапред одредио (28-30)

  • Побеђујемо захваљујући Божјој љубави (31-39)

8  Зато за оне који су у јединству са Христом Исусом нема осуде.  Јер закон духа, који даје живот онима који су у јединству са Христом Исусом, ослободио+ те је закона греха и смрти.  Оно што Закон није могао да учини+ због слабости+ људске природе, Бог је учинио, пославши свог Сина+ у људском телу*+ да уклони грех. Тако је осудио грех у телу,  да би се праведне одредбе Закона испуниле на нама+ који не живимо по телу, него по духу.+  Јер они који живе по телу размишљају о ономе што је својствено телу,+ а они који живе по духу о ономе што је својствено духу.+  Јер размишљање својствено телу доноси смрт,+ а размишљање својствено духу доноси живот и мир.+  Размишљање својствено телу доноси непријатељство с Богом,+ будући да се тело не покорава Божјем закону, нити је у стању да то чини.  Зато они који живе по телу не могу угодити Богу.  Али ви не живите по телу, него по духу,+ ако Божји дух заиста пребива у вама. Али ако неко нема Христов дух, тај није Христов. 10  А ако је Христ у јединству с вама,+ тело вам је мртво због греха, али дух вам доноси живот због праведности. 11  А ако дух онога који је Исуса ускрснуо из мртвих пребива у вама, онај који је Христа Исуса ускрснуо из мртвих+ оживеће и ваша смртна тела,+ својим духом који пребива у вама. 12  Дакле, браћо, дужни смо, али не телу да бисмо живели по телу.+ 13  Јер ако живите по телу, умрећете, али ако духом усмртите дела тела,+ живећете.+ 14  Сви које води Божји дух Божји су синови.+ 15  Јер нисте примили дух ропства да се опет бојите, него дух којим нас Бог усваја као синове* и који нас подстиче да вичемо: „Ава*, Оче!“+ 16  Тај дух сведочи с нашим духом+ да смо Божја деца.+ 17  А ако смо деца, онда смо и наследници – Божји наследници,+ а Христови сунаследници. Јер ако трпимо заједно+ с њим, бићемо и прослављени заједно с њим.+ 18  Зато сматрам да патње садашњег времена нису ништа у поређењу са славом која ће се објавити на нама.+ 19  Јер све што је створено жељно ишчекује да се објави слава Божјих синова.+ 20  Јер оно што је створено потчињено је испразности+ – не својом вољом, него вољом онога који га је потчинио – али је притом пружена и нада 21  да ће и оно само бити ослобођено+ робовања распадљивости и добити славну слободу Божје деце. 22  Јер знамо да све што је створено заједно уздише и да је у боловима све до сада. 23  И не само то, него и ми који смо примили доказ* свог наследства, наиме дух, и ми у себи уздишемо,+ жељно очекујући да будемо усвојени као Божји синови+ и ослобођени свог тела путем откупнине. 24  Имајући ту наду, ми смо спасени. Али нада која се види није нада, јер кад човек нешто види, да ли се томе нада? 25  А ако се надамо+ ономе што не видимо,+ то истрајно очекујемо.+ 26  Тако нам и дух притиче у помоћ кад смо слаби.+ Јер понекад не знамо за шта треба да се молимо, али се дух заузима за нас кад речима не можемо исказати оно што осећамо*. 27  А онај који истражује срца+ зна шта дух тражи за свете, јер се по Божјој вољи заузима за њих. 28  Знамо да Бог даје да сва његова дела складно доприносе добру оних који га воле, оних који су позвани по његовој вољи.+ 29  Јер оне којима је прво поклонио пажњу унапред је и одредио да буду попут* његовог Сина,+ тако да он буде првенац+ међу многом браћом.+ 30  А оне које је унапред одредио,+ њих је и позвао.+ Оне које је позвао, њих је и прогласио праведнима,+ а оне које је прогласио праведнима, њих је и прославио.+ 31  Шта ћемо, дакле, на то рећи? Ако је Бог на нашој страни, ко ће бити против нас?+ 32  Будући да није поштедео ни сопственог Сина, него га је предао за све нас,+ зар нам неће с њим подарити и све остало? 33  Ко ће оптужити Божје изабранике?+ Нико, јер их Бог проглашава праведнима.+ 34  Ко ће их осудити? Нико, јер је Христ Исус умро, а и ускрснуо из мртвих. Он је с десне стране Богу+ и заузима се за нас.+ 35  Ко ће нас раставити од Христове љубави?+ Да ли невоља или мука или прогонство или глад или сиромаштво* или опасност или мач?+ 36  Као што је написано: „Због тебе нас стално убијају, сматрају нас овцама за клање.“+ 37  Али у свему томе побеђујемо,+ и то уз помоћ онога који нас је волео. 38  Јер уверен сам да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни власти, ни ово што је сада, ни оно што ће доћи, ни силе,+ 39  ни висина, ни дубина, ни било шта друго што је створено, не може раставити од Божје љубави коју нам он показује преко Христа Исуса, нашег Господа.

Фусноте

Дословно: „у обличју грешног тела“.
Дословно: „дух посињења“.
„Ава“ је хебрејски или арамејски израз који значи „оче“.
Дословно: „првину“.
Или: „кад не можемо ни изрећи своје уздисаје“.
Или: „да буду обликовани по слици“.
Дословно: „голотиња“.