Родитељи који постављају пример деци живе по оном чему их поучавају. На пример, не можете очекивати од вашег детета да ће говорити истину ако чује да кажете: „Реци да нисам код куће“, кад не желите да разговарате с неким ко је на вратима.

„Родитељи обично кажу: ’Немој да гледаш шта ја радим, него ради оно што ти говорим.‘ Али то не пролази код деце. Они су попут сунђера који упијају све што кажемо и урадимо и одмах ће нам рећи ако не поступамо по ономе чему их поучавамо“ (Дејвид).

БИБЛИЈСКО НАЧЕЛО: „Зар ти, који проповедаш: ’Не укради‘, крадеш?“ (Римљанима 2:21).

На децу, па чак и на тинејџере, највише утичу родитељи, чак више од њихових вршњака. То значи да су родитељи у најбољој позицији да своју децу изведу на прави пут — наравно, ако се и сами држе онога чему их поучавају.

„Детету можемо нешто поновити сто пута и питати се да ли је чуло, али ако једном не урадимо оно што смо рекли, дете ће нам одмах приговорити. Деца посматрају све што радимо, чак и када мислимо да није тако“ (Никол).

БИБЛИЈСКО НАЧЕЛО: „Мудрост одозго је [...] нелицемерна“ (Јаковљева 3:17).

Преиспитајте своја мерила. Шта ви волите да гледате? Како се опходите према брачном другу и деци? Какви су ваши пријатељи? Да ли сте пажљиви према другима? Једном речју, да ли сте особа каква желите да ваше дете постане?

„Мој супруг и ја не очекујемо да наша деца живе по мерилима по којима ни сами не живимо“ (Кристина).

Извините се за своје грешке. Ваша деца већ знају да нисте савршени. Ако кажете „извини“ када је то прикладно, било вашем брачном другу или детету, тиме ћете им пружити важну поуку о искрености и понизности.

„Као родитељи, треба да признамо када погрешимо и да се извинимо за своју грешку. Ако то не урадимо, једино што ће деца научити јесте да прикривају своје грешке“ (Робин).