ОКРУЖЕНА веома високим, ледом прекривеним планинама, Киргизија је смештена у средњој Азији. Граничи се са Казахстаном, Узбекистаном, Таџикистаном и Кином. Скоро 90 посто њене територије чине планине. Највиши планински венац је Тјаншан, чији се највиши врх налази на надморској висини од 7 439 метара. Свега 4 посто површине Киргизије заузимају шуме. Зато је занимљиво што се једна од највећих самониклих орахових шума на свету налази баш у овој земљи.

Изражавање гостољубивости и поштовања је оно по чему је киргиски народ препознатљив. У Киргизији је уобичајено да се старијим особама персира и да им се уступи место у јавном превозу. Старијима се такође даје почасно место за столом.

Киргизи обично имају троје или више деце. Најмлађи син најчешће остаје да живи с родитељима и након женидбе, и он брине о њима кад остаре.

 Девојчице се одмалена уче кућним пословима, захваљујући чему су већ у тинејџерским годинама потпуно способне да воде домаћинство. Уобичајено је да се за младу даје мираз, који углавном чине постељина, прекривачи, свакојака одећа и ручно ткани ћилими. Младожења плаћа цену за невесту, дајући њеним родитељима одређену количину новца или стоке.

Како за радосне прославе тако и за сахране, спрема се овчије или коњско печење. Тачно се зна који део меса коме следује, у зависности од година и друштвеног статуса. Ту опет долази до изражаја колико је у овој култури важно поштовање. Такође се служи бешбармак, киргиско национално јело које се једе прстима.