„Страст ми је била да стојим у тунелу којим су пролазили брзи возови. Под налетом адреналина бих заборавио на све проблеме“ (Леон *).

„Кад год бих скочила с литице у воду, осећала бих се потпуно слободно и растерећено. Уживала сам у томе, али би ме понекад и обузео страх“ (Лариса).

Попут Леона и Ларисе, многи млади се излажу опасностима само да би им скочио адреналин. Да ли си и ти у искушењу да пробаш тако нешто? Ако јеси, овај чланак је баш за тебе.

Могао би постати зависник од адреналина. Еуфорија брзо прође. Након тога си жељан још већег узбуђења. Марко, младић који је баш као и Леон одлазио у тунеле, каже: „То је био зачарани круг. На тренутак бих био срећан, а онда ми је поново требао нови изазов.“

Џастин је уживао у екстремној вожњи ролерима — ухватио би се за аутомобиле у покрету да би добио на брзини. Он каже: „Узбуђење које сам осећао терало ме је да то радим увек изнова. Желео сам да ми се људи диве, али све што сам успео јесте да завршим у болници.“

Притисак вршњака те тера да радиш оно што ти иначе не би пало на памет. Младић по имену Марвин каже: „Другови су ме наговарали да се пењем уз високу зграду. Говорили су ми: ’Хајде, можеш ти то.‘ Док сам се пењао, тресао сам се од страха.“ Лариса, цитирана у уводу, каже: „Радила сам исто што и моји вршњаци. Нисам мислила својом главом.“

Снимци разних вратоломија на интернету имају велики број прегледа, коментара и лајкова. Они који се упуштају у опасну забаву постају све популарнији, док се ризици потпуно занемарују. Због тога и други млади долазе у искушење да се докажу на сличан начин.

На пример, данас је све популарнији „паркур“ — вештина кретања чији је циљ прећи с једног места на друго у што краћем временском року и притом савладати препреке као што су зидови, куће или степенице. Љубитељи ове вештине  савладавају препреке трчањем, пењањем или скоковима — и све то без икакве сигурносне опреме. У први мах би могао помислити да су ове акробације само игра и да то сви раде. Под утиском свега тога можда и сам пожелиш да се опробаш у овоме и не размишљајући о последицама.

Не мораш се излагати опасностима да би се забавио. Библија признаје да су физичке активности корисне, али нас подстиче и да правимо мудре изборе (1. Тимотеју 4:8; Титу 2:12). Шта то практично значи?

Размишљај о потенцијалним опасностима. У Библији стоји: „Паметан човек поступа у складу са знањем, а безумник шири лудост“ (Пословице 13:16). Пре него што се упустиш у нешто, информиши се о ризицима. Питај се: „Да ли ћу овим ставити живот на коцку?“ (Библијска мисао: Пословице 14:15.)

Дружи се са онима који цене живот. Прави пријатељ те неће наговарати да радиш нешто што не желиш или што би те могло коштати живота. Лариса каже: „Кад сам почела да се дружим са одговорним и зрелим особама, све се променило. Сада много пажљивије бирам забаву.“ (Библијска мисао: Пословице 13:20.)

Уживај без ризика. „Како сазреваш, утврђујеш своје принципе и постављаш границе које не би било паметно да пређеш“, стоји у једној књизи о адолесцентима (Adolescent Risk Behaviors). Можеш пробати да нађеш другу врсту забаве или да бар користиш сигурносну опрему.

Гради самопоштовање на прави начин. Људи ће те поштовати када виде да успешно савладаваш животне изазове, а не када виде како се играш са животом. Лариса каже: „Скакање с литице у воду је био само почетак. Радила сам много тога што је могло да ми угрози живот. Колико би било боље да сам умела да кажем ’не‘.“

Закључак: Паметно бирај забаву. Није вредно излагати се ризицима ради узбуђења и популарности. (Библијска мисао: Пословице 15:24.)