С НАСЛОВНЕ СТРАНЕ | ЗАШТО БИТИ ПОШТЕН?
Да ли још увек вреди бити поштен?
Хитоши је радио као књиговођа у једној агенцији за запошљавање у Јапану. Када је са својим шефом прегледао један финансијски извештај, речено му је да треба да измени неке податке. Хитоши је рекао да му савест не дозвољава да поступа непоштено. Његов претпостављени му је запретио отказом и на крају је заиста остао без посла.
Током наредних месеци, Хитоши је почео да губи наду да ће наћи неко друго запослење. На пример, током једног разговора за посао, рекао је да не би могао да учествује у нечему што није поштено. Особа која је разговарала с њим рекла је: „Стварно чудно размишљање!“ Иако су чланови породице и пријатељи подстицали Хитошија да остане поштен, код њега се јавио црв сумње. Примера ради, рекао је: „Не знам да ли је уопште било паметно што сам био поштен и отворено рекао каква су моја уверења.“
Оно што је Хитоши доживео представља жалостан пример да поштење није код свих на цени. Неки чак сматрају да је оно мана, нарочито у пословном свету. Једна запослена жена из Јужноафричке Републике рекла је: „Окружена сам људима који не зазиру од тога да буду непоштени и понекад сам изложена огромном притиску да се ухватим у то коло.“
Лагање је један веома распрострањен облик непоштења. Пре неколико година је психолог Роберт Фелдман, који ради на Масачусетском универзитету у Амерсту, спровео истраживање чији су резултати показали да 60 посто одраслих слаже барем једанпут током десетоминутног разговора. Он је рекао: „То нас је веома изненадило. Нисмо очекивали да се лагање толико укоренило у нашој свакодневици.“ Зар није заиста необично то што већина људи не воли да их други лажу, а да је у исто време лагање скоро општеприхваћено?
Зашто су лагање, крађа и други видови непоштења постали толико уобичајени? Како непоштење утиче на целокупно друштво? Што је још важније, шта можемо предузети да не бисмо постали непоштени?
