Глобална криза менталног здравља

ПОКРЕНИ

„Стално осећам неку напетост, чак и када немам разлога за то.“

„Кад се осећам одлично, почињем да се бринем јер знам да после тога следи ’минус фаза‘.“

„Трудим се да живим дан по дан и да се не оптерећујем шта би се могло десити сутра. Али има дана кад ми се све бриге сруче на главу.“

Да ли се проналазите у некима од ових изјава? Да ли вас, или некога ко вам је драг, муче слична осећања?

Ако је тако, знајте да нисте једини. Проблеми са менталним здрављем дотичу многе, било да су они сами погођени или неко њима близак.

Нема сумње да „нарочито тешка времена“ у којима живимо узрокују велики стрес који се у животу људи манифестује на различите начине (2. Тимотеју 3:1). Према једној студији, свака осма особа на свету живи са неком врстом менталног поремећаја. Током 2020. године, као последица пандемије коронавируса, број оних који пате од анксиозности порастао је за 26 посто, а број оних који имају неки тежи облик депресије порастао је за 28 посто.

Међутим, то су само статистички подаци. Оно што је свакоме од нас битно јесте како се ми и наши вољени осећамо и како с тим живимо.

Шта је ментално здравље?

Човек који је доброг менталног здравља добро се осећа и може нормално да функционише. У стању је да поднесе свакодневни стрес, продуктиван је и задовољан животом.

Ментални поремећај

НИЈЕ последица нечије слабости нити је то његова кривица.
ТО ЈЕ медицинско стање које човеку у великој мери отежава живот и одражава се на његово размишљање, расположење и понашање.
Често отежава човеку да одржава пријатељства и да обавља свакодневне послове.
Јавља се код људи свих узраста, култура, националности, верске припадности, степена образовања или економског статуса.

Људима који пате од менталних поремећаја потребна је помоћ

Ако сте код себе или код некога ко вам је близак приметили значајне промене у понашању, поремећаје сна или исхране, анксиозност или тугу, можда би требало да потражите стручну помоћ да бисте идентификовали узрок и добили адекватну помоћ.

Најмудрији човек који је икада живео, Исус Христ, рекао је: „Не треба лекар здравима, него болеснима“ (Матеј 9:12). Ако се они који имају неки здравствени проблем обрате лекару и узимају терапију, умногоме ће допринети ублажавању симптома, биће продуктивни и имаће испуњен живот. Зато када примете да су симптоми озбиљни и да дуго трају, мудро је да што пре потраже помоћ. a

Премда Свето писмо није неки медицински приручник, савети који се у њему налазе и те како доприносе добром менталном здрављу. Топло препоручујемо да прочитате наредне чланке који говоре о томе како нам Свето писмо помаже да се носимо с менталним поремећајима.

a Стражарска кула не заговара неки конкретан начин лечења. Свако треба пажљиво да процени могућности које су му на располагању пре него што донесе личну одлуку.