Макадамија — аустралијски орах посебног укуса

БОТАНИЧАР Волтер Хил је престрављено посматрао свог младог помоћника. Дечко је управо појео неколико ораха с новооткривене врсте дрвећа које је расло у суптропским прашумама југоисточног Квинсленда, у Аустралији. Хил је чуо да су ти ораси отровни. Али момку није позлило нити је умро од њих. Сасвим супротно, уживао је у њиховом укусу. Зато је Хил узео један и одушевио се када га је пробао. Убрзо после тога почео је да шаље саднице макадамије пријатељима и ботаничарима по целом свету. *

Данас, после око 150 година, макадамија ораси су омиљени широм света, и то с добрим разлогом. У часопису Chronica Horticulturae је речено: „Међу сладокусцима из целог света, макадамија је један од најцењенијих ораха због свог јединственог, префињеног укуса, нежне хрскаве структуре и изразите жућкастобеле боје.“ Зато не чуди што је макадамија једна од најпопуларнијих аустралијских биљних култура.

Тврд орах

Зимзелена стабла макадамије бујају дуж суптропске источне обале Аустралије. Две од девет врста дају јестиве плодове, који имају влакнасти спољашњи омотач, светлосмеђу округлу љуску и жућкастобело језгро величине кликера.

Међутим, љуска овог ораха је изузетно чврста и тешко ју је сломити. * Абориџини су за то користили камење. Један од првих узгајивача, Џон Волдрон, користио је чекић и наковањ. Помоћу тих једноставних алатки разломио је око осам милиона ораха за 50 година. Људи су се питали да ли би тај део посла могле обављати машине. Први покушаји нису баш били успешни, јер су се приликом ломљења љуске оштећивала и језгра. Међутим, с временом су направљене ефикасније машине.

Још један проблем представљало је размножавање ове биљке. Када би се ораси с доброг дрвећа засадили, ницале су саднице које су касније давале род лошег квалитета. Ни калемљење није давало задовољавајуће резултате. Због ових потешкоћа, комерцијално узгајање је стагнирало све док се тим проблемом нису позабавили Хавајци. Они су направили знатан помак у том погледу и убрзо се на Хавајима остваривало 90 посто укупне светске производње макадамија ораха. Не чуди што су понегде били називани хавајским орасима.

Онда су се током 1960-их аустралијски узгајивачи „озбиљно латили узгајања макадамије у комерцијалне сврхе“, примењујући оно што су научили на Хавајима. Захваљујући томе, локална индустрија је процветала тако да удео Аустралије у целокупној светској производњи сада износи око 50 посто. Макадамија ораси се узгајају и у Африци, Азији и Средњој Америци.

У једном аустралијском воћњаку

Посетили смо Ендруа, који узгаја макадамија орахе на свом имању у близини града Лизмора, у Новом Јужном Велсу. Ендру прича: „На сваких неколико редова садимо различите сорте да бисмо поспешили унакрсно опрашивање.“ Од њега смо сазнали да око 80 посто од више милиона стабала у Аустралији  чине пробране сорте које су хавајски узгајивачи добили укрштањем. Међутим, сада се у Аустралији користи генетски материјал дивљих стабала да би се произвеле домаће сорте с бољим одликама.

Посматрамо дрвеће и видимо како се у густим крошњама њишу стотине ораха који личе на лоптице. Ови ораси сазревају више од шест месеци и затим падају на земљу. Запажамо да су неки од опалих ораха пробушени. Ендру објашњава: „Пацови могу да прогризу љуску за осам секунди. И дивље свиње воле макадамија орахе.“ Док идемо даље уз ред стабала, Ендру се сагиње да би узео опали орах допола укопан у земљу. „Спасао сам три цента“, каже он, осмехујући се шеретски. Многи узгајивачи сакупљају орахе користећи посебно конструисану машину с ваљком и кратким пластичним „прстима“ који сакупљају опале орахе. Након скидања спољашњег омотача, ораси се разврставају по сортама и потом испоручују у фабрику где се одвајају од љуске, процењује њихов квалитет и затим отпремају до потрошача.

Укусни и здрави!

Док се наш обилазак воћњака ближи крају, грицкамо језгра ораха — њихов богат, кремасти укус је право уживање за непце. Али, јесу ли су ови ораси здрави? Садржај масноће у језгру (углавном мононезасићене, добре масти) „најчешће прелази 72%, што је највећи проценат у односу на све друге језграсте плодове који садрже масноће“, каже се у једном владином билтену о макадамија орасима. Недавна истраживања су показала да, ако се узимају у умереним количинама, могу смањити „лош“ холестерол и триглицериде, а и снизити висок крвни притисак.

Сладокусци воле укус макадамија ораха у чоколадним слаткишима, посебним врстама колачића префињеног укуса или у врхунским сладоледима. Другима више пријају печени, слани или директно из љуске. Шта год да изабере, већина људи би хтела још.

[Фусноте]

[Оквир на 23. страни]

ЉУСКЕ КАО ГОРИВО У ЕЛЕКТРАНАМА

Изузетно тврде љуске макадамија ораха имају калоријску, то јест енергетску вредност скоро као мрки угаљ. Зато их један аустралијски снабдевач енергијом користи да би производио струју за фабрику у којој се прерађују ораси, као и за домаћинства. Ова електрана представља први аустралијски пројекат у ком се отпад користи у енергетске сврхе. Очекује се да ће с временом производити више енергије јер ће већи број узгајивача обезбеђивати гориво.

[Слика на 23. страни]

Аустралијски узгајивачи сваке године засаде хиљаде нових садница

[Извор слике на 23. страни]

Све фотографије на странама 22 и 23: Australian Macadamia Society