СВАКИ баштован зна да успешан узгој биљака зависи од сејања у право време и на правом месту. Међутим, у кишним шумама постоји једна необична врста сејања. Реч је о „баштованству“ воћних слепих мишева, * од којих су неки познати и као летеће лисице. Наиме, они „сеју“ ноћу, и то из ваздуха.

Већина воћних слепих мишева лети кроз шуму ноћу у потрази за слатким воћем или цвећем богатим нектаром. Они из воћа цеде сок и избацују пулпу и семење. Надаље, док срчу укусни нектар опрашују цвеће.

Будући да у потрази за храном прелете велике раздаљине, могу да „засеју“ велико подручје. Пошто не могу да сваре семење које случајно прогутају, они успут и „ђубре“ земљиште над којим лете. Није никакво чудо што многе биљке зависе од ових слепих мишева, јер их они опрашују или разносе њихово семе.

Ови слепи мишеви су вешти летачи који се добро оријентишу и имају развијен вид. И у мраку виде боље од  људи. Чак могу разликовати и неке боје. Поред тога, окретни су летачи не само ноћу већ и дању.

Једна врста летећих лисица (Pteropus samoensis), која настањује острво Самоу, има доживотног партнера. Запажено је да су женке код неких врста веома брижне. Оне носе младе неколико седмица и доје их скоро до одраслог доба. Код две врсте воћних слепих мишева, женка може чак имати помоћ „бабице“ при доношењу младих на свет.

Нажалост, многим врстама воћних слепих мишева прети истребљење због уништавања њихових станишта. На југу Тихог океана, нестанак воћног слепог миша на неким острвима имао би катастрофалне последице, пошто неке врсте у потпуности зависе од слепих мишева, будући да их они опрашују. Очигледно да се посао овог „баштована“ никада не треба узети здраво за готово.