Израз „милосрдни Самарићанин“ обично се односи на особу која помаже некоме ко је у невољи. Потиче из једне приче коју је Исус испричао да би објаснио да човек који жели да буде добар ближњи помаже другима без обзира које су расе или националности. a

У овом чланку

•  О чему се ради у причи о „милосрдном Самарићанину“?

•  Зашто је Исус испричао ову причу?

•  Која је поука ове приче?

•  Ко су били Самарићани?

•  Да ли се ради о истинитој причи?

Исусова прича у кратким цртама гласи: Један Јудејац је ишао из Јерусалима за Јерихон. На путу је опљачкан, претучен и остављен да умре.

Јудејски свештеник, а касније и један од јудејских верских вођа, само су прошли поред њега. Иако су били из истог народа, ниједан од њих није стао да помогне том јадном човеку.

На крају је тим путем прошао човек друге националности. Био је то један Самарићанин (Лука 10:33; 17:16-18). Он се сажалио на тог човека и превио му ране. Затим га је одвео у гостионицу где су преноћили. Сутрадан је гостионичару дао новац и рекао му да се побрине за тог човека и да ће му следећи пут платити све што потроши преко тога (Лука 10:30-35).

Исус је ову причу испричао човеку који је сматрао да су његови ближњи само они који припадају његовом народу и његовој религији. Исус је тиме желео да га поучи нечем веома важном, наиме да треба да прошири своје схватање о томе ко је његов ближњи (Лука 10:36, 37). Ова прича је забележена у Светом писму за поуку свима који желе да угоде Богу (2. Тимотеју 3:16, 17).

Поука ове приче је да се самилост показује делима. Добар човек предузима нешто да помогне ономе ко је у невољи, без обзира на то које је расе или националности. Он се понаша према другима онако како би желео да се они понашају према њему (Матеј 7:12).

Подручје на ком су живели Самарићани протезало се северно од Јудеје. Неки од њих су били потомци Јудејаца који су склапали бракове са припадницима других народа.

У Исусово време, Самарићани су већ били развили своју религију. Прихватали су првих пет књига хебрејског дела Светог писма док су остале углавном одбацивали.

Многи Јудејци у Исусово време презирали су Самарићане и избегавали су контакт с њима (Јован 4:9). Неки Јудејци су користили израз „Самарићанин“ када су желели да некога увреде (Јован 8:48).

Свето писмо не каже да ли је прича о Самарићанину заснована на истинитом догађају. Међутим, Исус је у својим учењима често користио добро позната места и обичаје да би његови слушаоци лако извукли поуку из онога што им је говорио.

Многи детаљи из ове приче су историјски тачни. На пример:

• Пут од Јерусалима до Јерихона, дугачак нешто више од 20 километара, на деоници од једног километра заиста је ишао низбрдо. Зато је тачно оно што стоји у библијском запису, наиме да су они који су ишли према Јерихону силазили из Јерусалима (Лука 10:30).

• Свештеници и Левити који су живели у Јерихону редовно су тим путем ишли за Јерусалим.

• Разбојници су често вребали дуж тог пута који је пролазио кроз пустош, нарочито оне који су путовали сами.