Подружнице у Руанди и Зимбабвеу у сарадњи са тамошњим старешинама брину се да браћа и сестре који су због пандемије финансијски најтеже погођени имају основне ствари за живот.

Одбор подружнице у Руанди је 2. априла 2020. послао старешинама писмо с молбом да направе списак браће и сестара који су због пандемије коронавируса најтеже финансијски погођени и да им пруже неопходну помоћ. Широм земље, старешине су се побринуле да тој браћи и сестрама стигне прва испорука хране и основних потрепштина.

До средине априла, подружница је основала 31 Одбор за хуманитарну помоћ. Ти одбори су погођеним породицама доставили производе као што су кукурузно брашно, пиринач, пасуљ, со, шећер и уље. До сада је више од 7 000 породица примило такву помоћ.

Након што су добили храну, сестра Низијимана Шарлот и њена три сина рекли су: „Хвала вам много што се и у ова тешка времена бринете за нас, како у духовном, тако и у материјалном погледу. Речи не могу описати колико смо вам захвални.“

Један брат је испричао шта се десило онога дана када је чуо да ће његова породица добити храну. Рекао је: „Тог дана је моја жена због изгладнелости пала у несвест. А онда сам сасвим неочекивано добио телефонски позив од једног брата који ме је обавестио да могу да покупим храну за моју породицу. Нисам могао да верујем. Целу ноћ сам захваљивао Јехови за то.“

Ова земља се већ борила са несташицом хране, а пандемија коронавируса је само погоршала тај проблем.

Одбор подружнице је основао пет Одбора за хуманитарну помоћ како би се побринули за достављање хране. Поред тога, подружница је организовала и прикупљање помоћи за угрожене, па су објавитељи доносили храну и друге потрепштине. Одбори за хуманитарну помоћ се старају о томе да угрожене породице добију та средства.

До сада су ови одбори објавитељима доставили 62 669 килограма кукурузног брашна, 6 269 литара јестивог уља, 3 337 килограма сушене рибе и 5 139 килограма пасуља. Помоћ је примило 7 319 браће и сестара.

Једном брачном пару који проучава Библију и редовно иде на састанке такође је понестало хране. Били су ганути када им је брат с којим проучавају Библију донео пакет с намирницама. Дан пре тога звао их је пастор из цркве у коју су раније ишли и тражио да дају прилог како би његова жена и он могли да купе храну. Видевши огромну разлику између Јеховиних сведока и тог пастора, одлучили су да се и званично испишу из те цркве.

Сигурни смо да ће Јехова и даље бринути о томе да наша браћа и сестре у Руанди и Зимбабвеу добијају све што им је потребно (Дела апостолска 11:29).