Једном сам свог спаринг-партнера случајно ударио ногом у нос. Повреда је била много гора него што сам мислио. Било ми је много криво и почео сам да се питам да ли и даље треба да се бавим борилачким вештинама. Зашто сам због ове незгоде довео у питање спорт који сам толико волео и годинама тренирао? Хтео бих да вам пре свега испричам како сам почео да се бавим борилачким вештинама.

 Одрастао сам недалеко од Буфала, у савезној држави Њујорк, у једној складној католичкој породици. Похађао сам католичке школе и помагао свештенику током црквене службе. Моји родитељи су желели да сестра и ја постигнемо нешто у животу. Зато су ми допуштали да се после школе бавим спортом или да негде радим, наравно под условом да у школи имам добре оцене. Тако сам већ у детињству постао врло дисциплинован.

 Са 17 година почео сам да се озбиљније бавим борилачким вештинама. Годинама сам тренирао по три сата дневно, шест дана у недељи. Сваке недеље сам сатима у мислима увежбавао неке технике и покрете и гледао снимке мечева с циљем да будем још бољи. Волео сам да тренирам с повезом преко очију, чак и када сам имао мачете у рукама. Само једним ударцем руке могао сам сломити неколико дасака или цигли. Био сам међу најбољима и побеђивао сам на такмичењима. Борилачке вештине биле су најважнија ствар у мом животу.

 Сматрао сам да сам био успешан. Завршио сам факултет са највишим оценама. Радио сам за једну велику компанију као инжењер рачунарства. Добро сам зарађивао, имао сам кућу и забављао сам се с једном девојком. Људи би рекли да сам имао све, али ја ипак нисам био срећан јер су ме мучила нека питања о животу.

 Да бих пронашао одговоре на своја питања, почео сам да идем у цркву двапут недељно и да се молим Богу за помоћ. А онда ми је разговор с једним пријатељем променио живот. Питао сам га: „Јеси ли икада размишљао о томе шта је сврха живота? Има толико проблема и неправди!“ Рекао ми је да је и он имао слична питања и да је у Библији нашао логичне одговоре. Дао ми је књигу Ти можеш заувек да живиш у рају на Земљи, a напоменувши да је почео да проучава Библију са Јеховиним сведоцима. Испрва сам оклевао да је погледам јер сам сматрао да не треба да читам литературу других религија. Међутим, желео сам да сазнам одговоре на своја питања и зато сам ипак одлучио да проверим да ли то што Сведоци говоре има смисла.

 Изненадио сам се кад сам сазнао о чему Библија заправо говори. Сазнао сам да је Бог створио људе с намером да вечно живе у рају на земљи и да се његова намера није променила (Постанак 1:28). Запрепастио сам се када сам у својој Библији (King James Version) видео Божје име Јехова и када сам сазнао да молитва Оченаш, коју сам и сам изговарао, говори о посвећењу управо тог имена (Псалам 83:18; Матеј 6:9). Коначно сам схватио и зашто Бог још увек дозвољава да људи пате. Све што сам сазнао имало је смисла! Био сам одушевљен.

 Никада нећу заборавити како сам се осећао када сам кренуо на састанке Јеховиних сведока. Сви су били срдачни и желели су да се упознају са мном. На првом састанку на ком сам био слушао сам посебно јавно предавање о молитвама које Бог услишава. То ме је стварно занимало јер сам се молио Богу за помоћ. Затим сам присуствовао обележавању годишњице Исусове смрти. Одушевило ме је када сам на тим састанцима видео како и деца у Библији прате стихове који се читају. У почетку нисам знао да се снађем у Библији, али Сведоци су ме научили како да пронађем неки библијски стих.

 Све чешће сам одлазио на састанке и почео сам да још више ценим квалитет поуке на њима. На сваком састанку сам много тога научио и кући сам се враћао испуњен и срећан. А онда су ми предложили да проучавају Библију са мном.

 Оно што сам видео код Јеховиних сведока веома се разликовало од онога што сам виђао у својој цркви. Схватио сам да су то искрени људи, да међу њима влада јединство и да дају све од себе да угоде Богу. Уверио сам се да заиста воле једни друге, по чему и треба да се препознају прави хришћани (Јован 13:35).

 Што сам више проучавао Библију, све више сам се мењао да бих свој живот ускладио са библијским начелима. Али мислио сам да никада нећу моћи да се одрекнем борилачких вештина. Волео сам да тренирам и да се такмичим. Када сам то рекао Сведоку који је са мном проучавао Библију, он ми је љубазно рекао: „Само ти настави да проучаваш и сигуран сам да ћеш донети добру одлуку.“ То је било управо оно што ми је требало. Што сам више упознавао Јехову Бога, све сам више желео да му угодим.

 Инцидент који сам поменуо на почетку, када сам случајно разбио нос свом спаринг-партнеру била је прекретница у мом животу. То ме је натерало да озбиљно размислим о томе могу ли бити мирољубив Христов следбеник ако наставим да се бавим борилачким вештинама. У Исаији 2:3, 4 проречено је да се они који живе по Јеховиним мерилима више неће „учити ратовању“. И Исус је учио људе да не прибегавају насиљу, чак ни када се суочавају са неправдом (Матеј 26:52). Зато сам престао да се бавим спортом који сам толико волео.

 Након тога, почео сам да примењујем библијски савет који гласи: „Вежбај се у томе да будеш одан Богу“ (1. Тимотеју 4:7). Све време и снагу коју сам раније трошио на тренинге, сада сам усмерио на духовне ствари. Мојој девојци се није допадало оно што сам учио из Библије, па смо раскинули везу. Крстио сам се 24. јануара 1987. Убрзо након тога, почео сам да доста свог времена проводим у проповедању и поучавању људи о Библији. И даље сам у пуновременој служби, а неко време сам служио и у главном седишту Јеховиних сведока у Њујорку.

 Када сам сазнао истину о Богу, нашао сам оно што ми је у животу недостајало. Више не осећам празнину. Знам шта је сврха живота, надам се прелепој будућности и истински сам срећан. И даље редовно вежбам, али то ми више није најважнија ствар у животу. Сада ми је најважније да служим Јехови Богу.

 Док сам тренирао борилачке вештине, стално сам посматрао људе око себе и размишљао како да се одбраним ако ме неко нападне. И данас посматрам људе око себе, али са циљем да им помогнем. Захваљујући Библији сада више размишљам о потребама других, а постао сам и бољи супруг својој вољеној жени Бренди.

 Борилачке вештине биле су моја страст. Али сада сам посвећен нечем много бољем. Библија то најбоље објашњава када каже: „Телесно вежбање је корисно у одређеној мери, а оданост Богу је корисна у сваком погледу, јер нам доноси благослове и у садашњем и у будућем животу“ (1. Тимотеју 4:8).