U vezi sa zapisom o događajima iz Isusovog života, apostol Jovan je napisao: „Onaj koji je to video svedoči i njegovo svedočanstvo je istinito. On zna da govori istinu, da biste i vi verovali“ (Jovan 19:35).

 Jedan od razloga da verujemo jevanđeljima koja su napisali Matej, Marko, Luka i Jovan jeste taj što su ona nastala dok su mnogi očevici događaja o kojima jevanđelja govore još uvek bili živi. Prema nekim izvorima, Jevanđelje po Mateju je napisano svega osam godina nakon Isusove smrti, to jest oko 41. n. e. Mnogi izučavaoci smatraju da je ono napisano nešto kasnije, ali većina njih se slaže da su sve knjige iz grčkog dela Svetog pisma napisane tokom prvog veka.

 Ljudi koji su videli Isusa dok je živeo na zemlji i bili očevici njegove smrti i uskrsenja mogli su potvrditi istinitost onoga što piše u jevanđeljima. Takođe su lako mogli da opovrgnu bilo koju netačnost iz zapisa da je postojala. Profesor Frederik Brus zapaža: „Jedna od jačih strana načina na koji su apostoli propovedali bila je u tome što su se sa uverenjem pozivali na ono što su njihovi slušaoci već znali. Oni nisu govorili samo: ’Mi smo svedoci tih događaja‘, već i: ’Kao što i sami znate‘ (Dela apostolska 2:22).“