Prihvatio sam Božje gledište o krvi

ISKUSTVO JEDNOG LEKARA

BIO sam u bolničkom amfiteatru gde sam iznosio rezultate jedne autopsije pred grupom lekara. Govoreći o uzroku smrti pacijenta koji je imao maligni tumor, rekao sam: „Možemo zaključiti da je neposredni uzrok smrti ovog pacijenta hemoliza [razgradnja crvenih krvnih zrnaca] i akutno otkazivanje rada bubrega prouzrokovano transfuzijom velike količine krvi.“

Jedan profesor je ustao i ljutito uzviknuo: „Hoćete da kažete da smo pacijentu dali pogrešnu krvnu grupu?“ Odgovorio sam: „Ne, nisam to želeo da kažem.“ Pokazao sam neke snimke isečaka bubrežnog tkiva, i dodao: „Možemo videti hemolizu [razgradnju] velikog broja crvenih krvnih zrnaca u bubregu i na osnovu toga zaključiti da je to uzrok akutnog otkazivanja rada bubrega.“ a Atmosfera je postala napeta i osećao sam kako mi se usta suše od nervoze. Iako je on bio profesor, a ja mlad lekar, smatrao sam da ne treba da se povučem.

Kada se ovo desilo, nisam bio Jehovin svedok. Rođen sam 1943. u Sendaju, gradu na severu Japana. Pošto je moj otac bio patolog i psihijatar, odlučio sam da studiram medicinu. Godine 1970, dok sam pohađao drugu godinu studija, jedna mlada žena, Masuko, postala je moja supruga.

 Početak bavljenja patologijom

Masuko je radila da bi nas izdržavala dok sam ja završavao studije. Medicina me je fascinirala. Građa ljudskog tela ispunila me je strahopoštovanjem! Pa ipak, nikad nisam razmišljao o postojanju Stvoritelja. Verovao sam da medicina može dati smisao mom životu. Nakon što sam postao lekar, odlučio sam da nastavim studije i opredelio sam se za patologiju — granu medicine koja se bavi karakteristikama, uzrocima i posledicama bolesti.

Dok sam vršio autopsije na pacijentima koji su umrli od raka, počeo sam da sumnjam u efikasnost transfuzije krvi. Pacijenti koji imaju rak u poodmaklom stadijumu mogu postati anemični usled krvarenja. Pošto hemoterapija pogoršava anemiju, lekari često predlažu transfuziju. Međutim, počeo sam da sumnjam da će to samo pospešiti širenje raka. U svakom slučaju, danas je poznato da transfuzija krvi izaziva imunosupresiju, koja povećava verovatnoću ponovnog pojavljivanja tumora i smanjuje stopu preživljavanja pacijenata obolelih od raka. b

Epizoda o kojoj sam govorio na početku odigrala se 1975. godine. Profesor kog sam spomenuo, specijalista hematologije, bio je nadležan za operaciju. Zato nije čudo što je besno reagovao kad sam rekao da je transfuzija krvi prouzrokovala smrt pacijenta! Uprkos tome, nastavio sam svoje izlaganje i on se na kraju smirio.

Svet bez bolesti i smrti

Negde u to vreme moju suprugu je posetila jedna starija gospođa koja je bila Jehovin svedok. Kada je ona tokom razgovora spomenula Jehovu, moja supruga ju je upitala šta ta reč znači. Svedokinja je odgovorila: „Jehova je ime pravog Boga.“ Masuko je od detinjstva čitala Bibliju, ali je u prevodu koji je ona koristila Božje ime bilo zamenjeno titulom „GOSPOD“. Sada je saznala da je Bog osoba koja ima ime!

Masuko je odmah počela da proučava Bibliju s tom Svedokinjom. Kada sam došao kući iz bolnice oko jedan sat posle ponoći, uzbuđeno mi je rekla: „U Bibliji piše da će bolest i smrt zauvek nestati!“ Odgovorio sam: „To bi bilo divno!“, a ona je nastavila: „Pošto će novi svet uskoro doći, ne želim da gubiš vreme.“ Pomislio sam da je htela da napustim posao lekara, pa sam se naljutio i naš odnos je od tada postao prilično napet.

Ipak, moja supruga je bila uporna. Molila se Bogu da nađe odgovarajuće biblijske stihove koje mi je zatim čitala. Naročito su me dirnule reči iz Propovednika 2:22, 23: „Jer koju korist ima čovek od svega rada svoga i od zabrinutosti srca svoga oko truda svoga pod suncem?... Ni noću se ne odmara srce njegovo. I to je opet taština.“ To se moglo primeniti na moj način života — bio sam potpuno posvećen medicini a ipak nisam nalazio istinsko zadovoljstvo u tome.

Jedne nedelje ujutro, u julu 1975, kad je moja supruga otišla u  Dvoranu Kraljevstva Jehovinih svedoka, iznenada sam odlučio da idem i ja. Masuko je bila veoma iznenađena što me vidi, a Svedoci su me srdačno dočekali. Od tada sam svake nedelje prisustvovao sastanku. Oko mesec dana kasnije, jedan Svedok je počeo biblijski studij sa mnom. Moja supruga se krstila tri meseca nakon što su je Jehovini svedoci prvi put posetili.

Prihvatanje Božjeg gledišta o krvi

Uskoro sam saznao da Biblija zapoveda hrišćanima da se ’uzdržavaju od krvi‘ (Dela apostolska 15:28, 29; Postanje 9:4). Pošto sam već sumnjao u delotvornost transfuzije, nije mi bilo teško da prihvatim Božje gledište o krvi. c „Ako postoji Stvoritelj i ako on tako kaže, onda to mora biti ispravno“, razmišljao sam.

Takođe sam saznao da je greh koji smo nasledili od Adama uzrok bolesti i smrti (Rimljanima 5:12). U to vreme sam vršio istraživanje o arteriosklerozi. Dok starimo, naše arterije otvrdnjavaju i sužavaju se, što dovodi do srčanih oboljenja, cerebrovaskularnih poremećaja i oboljenja bubrega. Bilo mi je logično da je uzrok naša nasleđena nesavršenost. Nakon toga, moja predanost medicini je počela da slabi. Samo Jehova Bog može da iskoreni bolest i smrt!

U martu 1976, sedam meseci nakon što sam počeo da proučavam Bibliju, prekinuo sam specijalizaciju u univerzitetskoj bolnici. Plašio sam se da nikad više neću moći da radim kao lekar, ali dobio sam posao u drugoj bolnici. Krstio sam se u maju 1976. Smatrao sam da je najbolje da posvetim svoj život službi punovremenog propovednika, ili pionira, što sam i učinio u julu 1977. godine.

Odbrana Božjeg gledišta o krvi

U novembru 1979, Masuko i ja smo prešli u jednu skupštinu u prefekturi Čiba, gde je bila velika potreba za objaviteljima. Pronašao sam posao sa skraćenim radnim vremenom u jednoj bolnici. Prvog dana na poslu, bio sam okružen grupom hirurga. Svi su ponavljali isto pitanje: „Kao Jehovin svedok, šta ćete uraditi ako budete morali da lečite pacijenta kome je neophodna transfuzija krvi?“

S poštovanjem sam rekao da ću slediti Božji zakon o krvi. Objasnio sam da postoje zamene za krv i da ću učiniti sve što mogu da pomognem svojim pacijentima. Nakon diskusije koja je trajala oko sat vremena, šef hirurgije je rekao: „Razumem vaš stav. Ali ako u bolnicu stigne pacijent s velikim gubitkom krvi, mi ćemo se pobrinuti za njega.“ Šef hirurgije je bio poznat kao osoba s kojom je teško sarađivati, ali nakon tog razgovora razvili smo dobar odnos i on je uvek poštovao moja uverenja.

Poštovanje Božjeg zakona o krvi na ispitu

Dok smo služili u Čibi, gradila se nova japanska centrala Jehovinih svedoka u gradu Ebini. Moja supruga i ja smo putovali tamo jednom nedeljno da bismo pružili zdravstvenu negu Svedocima koji su kao volonteri učestvovali u gradnji tog objekta, zvanog Betel. Nekoliko meseci kasnije, pozvani smo da služimo i živimo u Betelu u Ebini. Tako smo se u martu 1981. preselili u zgrade koje su privremeno korišćene kao smeštaj za preko 500 volontera koji su tu radili. Pre podne sam pomagao u čišćenju kupatila i toaleta, a posle podne sam vršio lekarske preglede.

Jedan od mojih pacijenata bila je Ilma Izlub, koja je 1949. godine došla iz Australije  u Japan da bi služila kao misionar. Imala je leukemiju i lekari su joj rekli da će živeti samo nekoliko meseci. Ilma je odbila da primi transfuziju krvi kako bi produžila život i odlučila je da provede svoje poslednje dane u Betelu. U to vreme još nisu postojali lekovi koji, poput eritropoetina, stimulišu stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Povremeno je nivo njenog hemoglobina iznosio svega 3 ili 4 grama! (Normalan je od 12 do 15.) Ali trudio sam se da joj pružim najbolju moguću negu. Ilma je nastavila da pokazuje nepokolebljivu veru u Božju Reč sve do smrti u januaru 1988. Uprkos prognozama lekara, živela je još oko sedam godina!

Tokom godina, nekim volonterima iz japanske podružnice Jehovinih svedoka bila je potrebna operacija. Pohvalno je što su lekari iz obližnjih bolnica bili spremni da sarađuju i da vrše hirurške zahvate bez krvi. Često su me pozivali u operacionu salu da pratim tok operacije, a ponekad sam čak i asistirao. Zahvalan sam lekarima koji poštuju stav Jehovinih svedoka kada je u pitanju krv. Zajednička saradnja pružila mi je mnoge prilike da razgovaram s njima o svojim verovanjima. Jedan od tih lekara je nedavno postao Svedok.

Zanimljivo je što su napori lekara da leče Jehovine svedoke bez krvi dali značajan doprinos medicini. Operacije bez krvi pružaju dokaz o prednostima beskrvnog lečenja. Istraživanja pokazuju da se pacijenti brže oporavljaju i da imaju manje komplikacija nakon operacije.

I dalje učim od Najvećeg Lekara

Trudim se da budem u toku s najnovijim medicinskim dostignućima. Pored toga, nastavljam da učim i od Jehove, Najvećeg Lekara. On ne gleda samo spoljašnjost, već nas vidi kao ličnost u celini (1. Samuilova 16:7). Kao lekar, trudim se da svakom pacijentu pojedinačno posvetim pažnju, ne koncentrišući se samo na njegovu ili njenu bolest. To mi omogućava da pružim pacijentu bolju negu.

Još uvek služim u Betelu, a pomaganje drugima da uče o Jehovi — i o njegovom gledištu o krvi — i dalje me čini veoma radosnim. Molim se za to da Veliki Lekar, Jehova Bog, uskoro okonča bolest i smrt. — Ispričao Jasuši Aizava.

[Fusnote]

[Istaknuti tekst na 14. strani]

„Objasnio sam da postoje zamene za krv i da ću učiniti sve što mogu da pomognem svojim pacijentima“

[Istaknuti tekst na 15. strani]

„Operacije bez krvi pružaju dokaz o prednostima beskrvnog lečenja“

[Slike na 15. strani]

Gore: dok iznosim jedno biblijsko predavanje

Desno: sa suprugom Masuko