Pogled u ljudsko telo — bez skalpela

ZAHVALJUJUĆI napretku kompjuterske tehnologije, matematike i prirodnih nauka, skalpel ustupa mesto metodama u kojima se ne pribegava hirurškom zahvatu da bi se uspostavila dijagnoza određenih oboljenja. Pored rendgenske dijagnostike koja se primenjuje već više od sto godina, sada se koriste kompjuterizovana tomografija (KT), pozitronska emisiona tomografija (PET), magnetna rezonanca (MR), kao i ultrazvuk. * Na kom principu se zasnivaju ove metode? Da li imaju neke štetne efekte? Koje su prednosti njihovog korišćenja?

Rendgenska dijagnostika

Na kom principu radi? Rendgenski zraci imaju kraću talasnu dužinu od vidljive svetlosti i mogu da prodiru kroz telesna tkiva. Kada se neki deo tela izloži rendgenskom zračenju, gusta tkiva kao što su kosti upijaju te zrake i na rendgenskom snimku, radiografu, vide se kao bela područja. Meka tkiva prikazuju se u nijansama sive boje. Rendgenski zraci se uglavnom koriste da bi se ustanovili poremećaji ili bolesti zuba, kostiju, dojki i grudnog koša. Da bi se napravila razlika između obližnjih mekih tkiva iste gustine, lekar može pacijentu intravenski dati kontrastno sredstvo da bi dobio jasniju sliku. U naše vreme se rendgenski zraci često prebacuju u digitalni oblik i prikazuju na kompjuterskom ekranu.

Rizici: Postoji vrlo mala verovatnoća da će doći do oštećenja ćelija i tkiva, ali taj rizik je uglavnom zanemarljiv u poređenju s koristima. * Žene koje su u drugom stanju treba to da kažu lekaru pre nego što se podvrgnu rendgenskom pregledu. Kontrastna sredstva kao što je jod mogu izazvati alergijsku reakciju. Zato recite svom lekaru ili tehničaru ako ste alergični na jod ili morsku hranu koja sadrži taj element.

Koristi: Snimanje rendgenom je brzo, uglavnom bezbolno, relativno jeftino i prilično lako se obavlja. Zato je naročito korisno u oblastima kao što je mamografija i postavljanje dijagnoze u hitnim slučajevima. Nakon izlaganja rendgenskim zracima, u telu ne ostaje radijacija i najčešće nema nikakvih posledica. *

Kompjuterizovana tomografija

 Na kom principu radi? Skeneri za KT su složeni uređaji opremljeni posebnim detektorima koji s velikom preciznošću pretvaraju rendgenske zrake u svetlosne električne impulse koji se dalje prenose u kompjuter. Pacijent leži na stolu koji klizi u tunel unutar mašine. Slika se formira pomoću velikog broja uskih snopova rendgenskih zraka i detektora koji rotiraju 360 stepeni oko pacijenta. Ovaj postupak se može uporediti sa ispitivanjem vekne hleba koja se iseče na veoma tanke kriške a zatim se svaka od njih fotografiše. Kompjuter ponovo sastavlja te „kriške“, pružajući detaljan poprečni presek unutrašnjosti tela. Najsavremeniji uređaji omogućavaju spiralno skeniranje, čime se ovaj proces ubrzava. Pošto se ovom metodom dobijaju veoma detaljni snimci, često se koristi za preglede grudnog koša, trbušne duplje i skeleta, kao i za uspostavljanje dijagnoze različitih vrsta raka i drugih poremećaja.

Rizici: Prilikom ovog pregleda pacijenti su obično izloženi većim dozama zračenja nego prilikom običnog rendgenskog snimanja. Ta dodatna izloženost zračenju povezana je s malo većim rizikom od dobijanja raka, koji ipak nije zanemarljiv i treba ga ozbiljno odvagnuti nasuprot koristima. Kontrastna sredstva koja su obično na bazi joda prouzrokuju alergijsku reakciju kod nekih pacijenata. Kod drugih pacijenata može doći do oštećenja bubrega. Majkama koje doje preporučuje se da to ne čine u prvih 24 časa ili duže nakon primanja kontrastnog sredstva.

Koristi: Kompjuterizovana tomografija je bezbolna i neinvazivna metoda koja pruža veoma precizne podatke koji se pomoću kompjutera mogu pretvoriti u trodimenzionalne slike. Skeniranje je relativno brzo i jednostavno, i takođe otkriva unutrašnje povrede, što može spasti život. Ovoj dijagnostičkoj metodi mogu biti podvrgnute i osobe koje imaju medicinske implantate.

Pozitronska emisiona tomografija

Na kom principu radi? U organizam pacijenta intravenski se unese radioaktivna supstanca koja se vezuje za neko prirodno jedinjenje u telu, najčešće za glukozu. Slika se dobija praćenjem emitovanja pozitrona — pozitivno naelektrisanih čestica — iz radioaktivne supstance u tkivima. Princip rada skenera za PET zasniva se na tome što kancerogene ćelije koriste više glukoze od zdravih, zbog čega privlače veću količinu radioaktivne supstance. Usled toga, obolela tkiva emituju veći broj pozitrona, što se na konačnom snimku organa zapaža kao razlika u boji ili njenom intenzitetu.

Za razliku od kompjuterizovane tomografije i magnetne rezonance koje pokazuju oblik i strukturu organa i tkiva, pozitronska emisiona tomografija pokazuje njihove funkcije, tako da se promene unutar organizma uočavaju ranije. Pozitronska emisiona tomografija se može obaviti u kombinaciji s kompjuterizovanom tomografijom. Kombinovanjem tih dveju tehnika dobija se slika koja sadrži mnogo više pojedinosti. Međutim, PET može dati pogrešne rezultate ako je pacijent jeo u izvesnom periodu pre skeniranja ili ako mu je nivo šećera u krvi, možda usled dijabetesa, izvan normalnih vrednosti. Osim toga, pošto se radioaktivna supstanca raspada brzo i deluje veoma kratko,  neophodno je da se pregled obavi neposredno nakon njenog unošenja u telo.

Rizici: Pošto se pacijentu daje vrlo mala količina radioaktivne supstance čija je radioaktivnost kratkotrajna, stepen zračenja je nizak. Pa ipak, moguće je štetno dejstvo na fetus u razvoju. Zato žene koje su u drugom stanju treba da o tome obaveste svog lekara i tehničare. Ponekad se od žena koje su u godinama za rađanje traži da daju krv ili urin na analizu kako bi se utvrdilo da li su trudne. Ako se pozitronska emisiona tomografija radi u kombinaciji s kompjuterizovanom tomografijom, treba uzeti u obzir i jedne i druge rizike.

Koristi: Pošto ne pokazuju samo oblik organa i tkiva već i da li pravilno funkcionišu, skeneri za PET mogu otkriti nepravilnosti pre nego što promene u strukturi tkiva postanu primetne pomoću kompjuterizovane tomografije ili magnetne rezonance.

Magnetna rezonanca

Na kom principu radi? Magnetna rezonanca ne koristi rendgenske zrake već snažno magnetno polje, radio-talase i kompjuter za dobijanje kristalno jasnih snimaka praktično svih unutrašnjih organa. Dobijeni rezultati omogućavaju lekarima da do najsitnijih detalja ispitaju delove tela i otkriju bolest na načine koji nisu mogući korišćenjem drugih metoda. Na primer, magnetna rezonanca je jedna od malobrojnih tehnika pomoću kojih se može videti kroz kost, zbog čega je efikasna za ispitivanje mozga i drugih mekih tkiva.

Tokom skeniranja, pacijent mora da ostane potpuno miran. Zbog toga što tom prilikom pacijent klizi u prilično uzak tunel mašine, oni koji imaju strah od zatvorenog prostora postanu uznemireni. Međutim, u novije vreme su napravljeni otvoreni skeneri za ljude koji pate od klaustrofobije ili su gojazni. Sasvim razumljivo, tokom pregleda osoba ne sme imati metalne predmete kao što su olovke, satovi, nakit, šnale, metalni patent-zatvarači, kao ni kreditne kartice i druge predmete osetljive na magnetno polje.

Rizici: Ukoliko se pacijentu da kontrastno sredstvo, u retkim slučajevima može doći do alergijske reakcije, ali taj rizik je manji nego kod jodnih kontrastnih sredstava koja se koriste prilikom rendgenskog snimanja ili kompjuterizovane tomografije. Inače, do sada nije utvrđeno da magnetna rezonanca ima ikakve neželjene  posledice. Međutim, ova dijagnostička metoda se zbog uticaja snažnog magnetnog polja ne primenjuje kod pacijenata sa izvesnim hirurškim implantatima ili delićima metala usled povreda. Zato, ukoliko imate nešto od toga i upućeni ste na magnetnu rezonancu, obavestite o tome svog lekara i osoblje koje obavlja pregled.

Koristi: Magnetna rezonanca ne koristi potencijalno štetnu radijaciju i naročito je pogodna za otkrivanje nepravilnosti u tkivima, posebno u onima koja su zaklonjena kostima.

Ultrazvučna dijagnostika

Na kom principu radi? Ova tehnologija je u osnovi oblik sonara koji koristi zvučne talase više od onih koje ljudsko uho može čuti. Kada ti talasi dođu do granice gde se menja gustina tkiva, na primer do površine organa, nastaje eho. Kompjuter analizira eho, prikazujući dvodimenzionalnu ili trodimenzionalnu sliku organa na kojoj se vide njegova veličina, oblik i druge karakteristike. Talasi niskih frekvencija omogućavaju snimanje organa koji se nalaze dublje u telu, dok ultravisoke frekvencije omogućavaju ispitivanje površinskih organa kao što su oči i slojevi kože, što može pomoći da se ustanovi rak kože.

U većini slučajeva, lekar koristi ručnu spravu koja se naziva transduktor. Nakon što na kožu nanese providni gel, on prelazi transduktorom preko područja koje treba pregledati, a slika se odmah pojavljuje na kompjuterskom ekranu. Kada je neophodno, mali transduktor se može staviti na sondu i ubaciti u neki telesni otvor da bi se omogućio unutrašnji pregled.

Tehnologija pod nazivom dopler ultrazvuk je osetljiva na pokrete i koristi se za ispitivanje krvotoka. To može biti korisno kada se uspostavlja dijagnoza prilikom pregleda različitih organa, kao i tumora koji često imaju neuobičajeno mnogo krvnih sudova.

Pregled ultrazvukom pomaže lekaru da otkrije širok spektar oboljenja i osnovne uzroke određenih simptoma, od poremećaja na srčanim zaliscima do čvorića u dojkama, ili pak da utvrdi zdravstveno stanje nerođenog deteta. S druge strane, pošto ultrazvučni talasi ne prolaze kroz gasove, ova tehnologija ima ograničenja kada se koristi za pregled nekih delova trbušne duplje. Osim toga, dobijeni snimak nije toliko jasan kao kod rendgenskog snimanja i drugih metoda.

Rizici: Iako je ultrazvuk uglavnom bezopasan kada se pravilno koristi, to je oblik energije i može da ošteti unutrašnje organe pacijenta, pa i nerođenog deteta. Zbog toga ultrazvučni pregled u trudnoći ne treba smatrati potpuno bezopasnim.

Koristi: Ultrazvuk je lako dostupna i relativno jeftina metoda. Prednost je i to što se snimak može odmah videti.

Buduće tehnologije

Istraživači trenutno poklanjaju najveću pažnju usavršavanju već postojećih tehnologija. Na primer, radi se na razvoju skenera za MR koji koriste mnogo slabije magnetno polje nego sadašnji uređaji, čime se znatno smanjuju troškovi pregleda. Još jedna tehnologija koja se tek pojavila naziva se molekularno oslikavanje. Predviđena je za otkrivanje telesnih promena na molekularnom nivou i veruje se da će omogućiti dijagnozu i lečenje bolesti u najranijoj fazi.

Zahvaljujući različitim tehnikama snimanja ljudskog tela, znatno je smanjena potreba za bolnim, rizičnim i čak nepotrebnim hirurškim zahvatima radi ispitivanja. Kada se na taj način rano otkriju i leče bolesti, ishod može biti mnogo bolji. Međutim, oprema je skupa — neki uređaji koštaju više od milion dolara.

Naravno, bolest je bolje sprečiti nego lečiti. Zato vodite računa o svom zdravlju — pravilno se hranite, redovno vežbajte, dovoljno se odmarajte i zadržite pozitivan stav. „Veselo srce deluje dobro kao lek“, piše u Poslovicama 17:22.

[Fusnote]

[Okvir na 13. strani]

 KOLIKI JE STEPEN ZRAČENJA?

Svakodnevno smo u određenoj meri izloženi zračenju, bilo da je to od kosmičkih zraka koji dolaze iz svemira ili od radioaktivnih materija koje se nalaze u prirodi, kao što je gas radon. Sledeće poređenje vam može pomoći da procenite rizike koji su povezani s nekim medicinskim pregledima. Navedene su prosečne vrednosti izražene u milisivertima (mSv).

Petočasovni let putničkim avionom: 0,03 mSv

Deset dana izloženosti radijaciji iz prirode: 0,1 mSv

Jedno rendgensko snimanje zuba: 0,04-0,15 mSv

Jedan rendgen grudnog koša: 0,1 mSv

Jedna mamografija: 0,7 mSv

Jedno KT skeniranje grudnog koša: 8,0 mSv

Ako vam je neophodan neki pregled, ne ustručavajte se da pitate svog lekara ili radiologa za konkretne informacije o stepenu zračenja ili o bilo čemu drugom što vas brine.

[Slika na 11. strani]

Rendgen

[Slika na 12. strani]

KT

[Izvor]

© Philips

[Slika na 12. strani]

PET

[Izvor]

Courtesy Alzheimer’s Disease Education and Referral Center, a service of the National Institute on Aging

[Slika na 13. strani]

MR

[Slika na 14. strani]

Ultrazvuk