BIBLIJSKO NAČELO: „Ko će biti gost u šatoru [Božjem]? [...] Onaj ko živi besprekorno i postupa pravedno, ko istinu govori u srcu svome“ (Psalam 15:1, 2).

ZAŠTO SE ISPLATI? Većina ljudi ceni poštenje i čestitost. Ali šta se dešava kada na nepošten način mogu doći do nečega, a da se za to ne sazna? Tada dolazi do izražaja ono što im je u srcu.

Rakel, čiji je posao podrazumevao i nabavku robe, ispričala je: „Neki dobavljači su mi nudili ’proviziju‘ ako sklopim posao s njima. Ali ja sam imala na umu biblijsko načelo o poštenju i odbila sam. Moja šefica je to saznala i njeno poverenje u mene je poraslo.“

Da je Rakel pristala na tu primamljivu ponudu, verovatno bi neko vreme imala više novca. Ali šta bi se desilo kada bi za to saznao njen poslodavac? Da li bi zadržala posao? Kakve bi imala mogućnosti za neko drugo zaposlenje? Međutim, njoj su od toga važniji bili čista savest i samopoštovanje. „Bolje je izabrati dobro ime nego veliko bogatstvo, i naklonost drugih bolja je od srebra i zlata“, piše u Poslovicama 22:1.

Džesi je takođe bio pošten i pouzdan radnik, čime je stekao dobar glas kod svog poslodavca. Do čega je to dovelo? Ne samo što je dobio unapređenje već je mogao i da sam organizuje svoje radno vreme. Zato je imao više vremena za svoju ženu i decu, kao i za verske aktivnosti.

Neki poslodavci traže radnike među grupama ljudi koji su poznati po poštenju. Na primer, menadžer jedne kompanije na Filipinima pisao je tamošnjoj podružnici Jehovinih svedoka i ponudio posao pripadnicima njihove religije. Rekao je da su oni „marljivi, pošteni i savesni radnici“. Naravno, sva zasluga pripada Jehovi Bogu, koji nas uči da ’mrzimo zlo, a volimo dobro‘ (Amos 5:15).