Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

S NASLOVNE STRANE | BOLJE ZDRAVLJE 5 KORAKA KOJE MOŽEMO PREDUZETI

Kako da poboljšamo svoje zdravlje

Kako da poboljšamo svoje zdravlje

KO VOLI da bude bolestan? U najmanju ruku, bolest je neprijatna i stvara troškove. Osim što se osećate loše, niste u stanju ni da idete na posao ili u školu niti da brinete o porodici. Možda je čak potrebno da neko brine o vama ili morate da platite skupe lekove i lečenje.

Jedna poslovica kaže: „Bolje sprečiti, nego lečiti.“ Međutim, neke bolesti se ne mogu izbeći. Pa ipak, postoji mnogo toga što možemo uraditi kako bismo usporili tok bolesti ili čak sprečili njen nastanak. Pogledajte pet koraka koje odmah možete preduzeti.

1 ODRŽAVATI HIGIJENU

PREMA klinici Mejo, „jedan od najboljih načina da izbegnete bolest i njeno širenje“ jeste pranje ruku. Prehladu ili grip najlakše ćete dobiti ako prljavim rukama trljate nos ili oči. Zato je redovno pranje ruku najbolja odbrana. Dobra higijena takođe sprečava širenje ozbiljnijih bolesti, kao što su upala pluća i stomačna oboljenja, od kojih svake godine umre preko dva miliona dece do pet godina. Pranjem ruku se može znatno umanjiti čak i rizik od širenja smrtonosne ebole.

U nekim prilikama je posebno važno prati ruke da bismo zaštitili kako svoje zdravlje, tako i zdravlje drugih. Ruke treba prati:

  • Nakon korišćenja toaleta.

  • Nakon menjanja pelena ili vođenja deteta u toalet.

  • Pre i posle previjanja rane ili posekotine.

  • Pre i posle boravka u društvu bolesne osobe.

  • Pre pripremanja, posluživanja ili uzimanja obroka.

  • Nakon kijanja, kašljanja ili brisanja nosa.

  • Nakon kontakta sa životinjama ili životinjskim izmetom.

  • Nakon dolaska u dodir sa smećem.

Nemojte misliti da se dobro pranje ruku podrazumeva. Nažalost, studije pokazuju da veliki procenat ljudi ne pere ruke nakon upotrebe javnog toaleta ili to ne radi ispravno. Kako treba prati ruke?

  • Pokvasite ruke čistom, tekućom vodom i nanesite sapun.

  • Trljajte dok se ne napravi pena. Ne zaboravite da operete nokte, palčeve, spoljnu stranu šake i između prstiju.

  • Trljajte najmanje 20 sekundi.

  • Isperite čistom, tekućom vodom.

  • Obrišite ruke čistim peškirom ili papirnim ubrusom.

Ove mere su jednostavne, ali mogu sprečiti bolesti i spasti živote.

2 KORISTITI ČISTU VODU

U NEKIM zemljama je donošenje dovoljne količine čiste vode za porodicu redovan kućni posao. Pa ipak, snabdevanje čistom vodom može postati problem u bilo kom delu sveta kada se glavni izvor pijaće vode zagadi zbog poplava, oluja, pucanja cevi ili iz nekog drugog razloga. Ukoliko voda ne dolazi iz proverenog izvora ili se ne čuva na ispravan način, može prouzrokovati parazitske infekcije, koleru, smrtonosnu dijareju, tifus, hepatitis i slično. Zagađena pijaća voda jedan je od uzroka oko 1,7 milijardi slučajeva dijareje svake godine.

Postoji mnogo toga što možemo uraditi da bismo usporili tok bolesti ili čak sprečili njen nastanak

Kolera se najčešće prenosi tako što osoba pije vodu ili jede hranu zagađenu fekalijama zaraženih ljudi. Koje korake možete preduzeti da biste se zaštitili od raznih vrsta zagađenja vode, čak i odmah nakon neke katastrofe?

  • Postarajte se da sva pijaća voda koju koristite — pa i voda za pranje zuba, pravljenje leda, pranje namirnica i posuđa i kuvanje — dolazi iz proverenih izvora, kao što su pouzdani gradski vodovodni sistemi i proizvođači flaširane vode.

  • Ukoliko postoji ikakva mogućnost da je voda koju koristite neispravna, prokuvajte je pre korišćenja ili upotrebite neki hemijski preparat za dezinfekciju vode.

  • Kada koristite hemijske preparate, kao što su hlor ili tablete za prečišćavanje vode, pažljivo se pridržavajte uputstva proizvođača.

  • Koristite kvalitetne filtere za vodu, ukoliko su dostupni i možete sebi da ih priuštite.

  • Prečišćenu vodu uvek držite u čistim i pokrivenim posudama kako biste sprečili da se ponovo zagadi.

  • Postarajte se da svaka posuda kojom zahvatate vodu bude čista.

  • Kada baratate posudama za vodu, neka vam ruke budu čiste. Pazite da ne umočite ruke ili prste u vodu za piće.

3 PAZITI NA HRANU

DOBRO zdravlje nije moguće bez dobre ishrane, a dobra ishrana podrazumeva zdrave, uravnotežene obroke. Treba da pazite na unos soli, masti i šećera, kao i da vodite računa o veličini porcija. Uvrstite voće i povrće u svoj jelovnik i uzimajte raznovrsne obroke. Kupujte integralne namirnice — hleb, žitarice, testeninu i pirinač. One su bogatije hranljivim sastojcima i vlaknima nego one proizvedene od obrađenog zrna. Što se tiče proteina, jedite samo male porcije posnog mesa i potrudite se da, ukoliko je moguće, jedete ribu nekoliko puta nedeljno. Takođe, bogat izvor proteina mogu biti i neke vrste povrća.

Ukoliko u organizam unosite veliku količinu šećera i zasićenih masti, možete postati gojazni. Da biste to izbegli, pijte vodu umesto zaslađenih napitaka. Jedite voće, a ne slatkiše. Ograničite unos zasićenih masti iz namirnica, kao što su kobasice, meso, maslac, kolači, sir i keks. Za kuvanje koristite zdravija ulja umesto zasićenih masti.

Previše soli, to jest natrijuma može da dovede do povišenog krvnog pritiska. Ako je to i vaš problem, informacije na proizvodima mogu vam pomoći da vidite koliko soli sadrži neka namirnica. Umesto soli, koristite začine i bilje da bi vam obrok bio ukusniji.

Koliko jedete može biti podjednako važno kao i šta jedete. Prema tome, iako treba da uživate u hrani, nemojte jesti i nakon što ste siti.

Još jedan problem koji je vezan za ishranu jeste trovanje hranom. Bilo koja namirnica može da bude opasna, ukoliko se ne priprema ili ne čuva na ispravan način. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, svake godine se milioni ljudi otruju hranom. Većina se oporavi bez trajnih posledica, ali neki ipak umru. Šta možete uraditi da biste smanjili rizik od trovanja?

  • Povrće dobro operite pre pripreme jer je možda raslo na tlu koje je đubreno.

  • Toplom vodom i deterdžentom operite ruke, dasku za sečenje, pribor, posuđe i radnu površinu pre pripreme svake namirnice.

  • Da biste izbegli prenošenje zaraze, nikada nemojte da stavljate hranu na površine na kojima su bili sveža jaja, meso i riba, a da ih prethodno niste oprali.

  • Kuvajte hranu dok ne postigne odgovarajuću temperaturu i odmah stavite u frižider sve kvarljive namirnice koje nećete istog časa pojesti.

  • Bacite sve kvarljive namirnice koje su stajale na sobnoj temperaturi više od dva sata ili na temperaturi od 32°C više od sat vremena.

4 FIZIČKA AKTIVNOST

BEZ OBZIRA koliko godina imate, potrebna vam je redovna fizička aktivnost da biste bili u dobroj formi. Mnogi danas ne vežbaju dovoljno. Zašto je vežbanje važno? Fizička aktivnost vam može pomoći da:

  • Dobro spavate.

  • Budete aktivni.

  • Ojačate kosti i mišiće.

  • Zadržite ili postignete normalnu telesnu težinu.

  • Smanjite rizik od dobijanja depresije.

  • Smanjite rizik od prevremene smrti.

Ukoliko niste fizički aktivni, izloženi ste većem riziku da:

  • Obolite od srčanih bolesti.

  • Obolite od dijabetisa tipa 2.

  • Dobijete povišen krvni pritisak.

  • Dobijete povišen holesterol.

  • Doživite moždani udar.

Vrsta fizičke aktivnosti koja je odgovarajuća za vas zavisiće od vaših godina i zdravlja, pa je zato mudro posavetovati se s lekarom pre nego što počnete s nekim novim programom vežbanja. Prema različitim preporukama, deci i adolescentima je potrebno barem 60 minuta umerene do intenzivne fizičke aktivnosti svakog dana. Odraslima je potrebno 150 minuta umerene ili 75 minuta intenzivne fizičke aktivnosti nedeljno.

Izaberite vrstu fizičke aktivnosti u kojoj uživate. Razmislite o košarci, tenisu, fudbalu, brzom hodanju, vožnji bicikla, baštovanstvu, plivanju, vožnji kanua, trčanju ili nekoj vrsti aerobika. Kako možete da odredite da li je u pitanju umerena ili intenzivna fizička aktivnost? Jedan pokazatelj bi bio taj da se tokom umerene fizičke aktivnosti znojite, dok vam je tokom intenzivne fizičke aktivnosti teško da razgovarate.

5 DOVOLJNO SNA

POTREBNA količina sna varira od osobe do osobe. Većina novorođenčadi spava od 16 do 18 sati dnevno, deca do dve-tri godine spavaju oko 14 sati, a deca predškolskog uzrasta oko 11 ili 12 sati. Deci školskog uzrasta je uglavnom potrebno najmanje 10 sati sna, adolescentima možda 9 ili 10, a odraslima 7 ili 8 sati.

Dovoljno odmora ne treba da bude stvar izbora. Prema onome što kažu stručnjaci, dovoljna količina sna je važna za:

  • Rast i razvoj dece i tinejdžera.

  • Učenje i pamćenje novih informacija.

  • Regulisanje hormona koji utiču na metabolizam i telesnu težinu.

  • Zdravlje kardiovaskularnog sistema.

  • Prevenciju bolesti.

Nedovoljna količina sna se povezuje s gojaznošću, depresijom, srčanim oboljenjima, dijabetesom i nesrećnim slučajevima. Svakako su ovo dobri razlozi da se dovoljno odmaramo.

Prema tome, šta možete da uradite ako ste uvideli da ne spavate dovoljno?

  • Pokušajte da ležete i ustajete svakog dana u isto vreme.

  • Neka soba u kojoj spavate bude tiha, mračna, prijatna i s umerenom temperaturom.

  • Nemojte gledati televiziju ili koristiti elektronske uređaje pre spavanja.

  • Neka vam krevet bude udoban koliko god je moguće.

  • Izbegavajte tešku hranu, kafu i alkohol pre spavanja.

  • Ukoliko i nakon što ste primenili ove savete patite od nesanice ili nekog drugog poremećaja sna — kao što je preterana pospanost tokom dana ili problemi s disanjem tokom spavanja — posavetujte se s lekarom.