U NAŠEM organizmu postoji splet neurona koji je toliko opsežan da ga neki naučnici nazivaju „drugim mozgom“. To je enterički nervni sistem (ENS) i nalazi se pretežno u stomaku.

Pretvaranje hrane u energiju je toliko složen proces da nije čudo što vođenje tog posla mozak umnogome prepušta ENS-u.

Iako je mnogo jednostavniji od mozga, ENS je i dalje neverovatno komplikovan. Procenjuje se da u ljudskom telu ovaj nervni sistem ima između 200 i 600 miliona neurona. Ova razgranata mreža neurona nalazi se u zidu organa za varenje. Naučnici kažu da je dobro što mozak ne vrši posao ENS-a jer bi u tom slučaju mnogobrojni nervi potrebni da bi se organi za varenje povezali s mozgom zauzimali previše prostora. Prema jednoj knjizi o ENS-u, „mnogo je bezbednije i bolje što je sistemu organa za varenje prepušteno da se brine o sebi“ (The Second Brain).

Da bi se hrana koju pojedemo svarila, potrebno je da se određene supstance proizvedu i dostave organima za varenje u pravo vreme i na pravo mesto. Profesor Gari Mo s pravom naziva sistem organa za varenje „malom laboratorijom“. Hemijski procesi koji se odigravaju prilikom varenja neverovatno su sinhronizovani. Primera radi, u zidu creva se nalaze posebne ćelije koje detektuju hemijski sastav hrane. Informacije koje one prime omogućavaju ENS-u da „naruči“ proizvodnju upravo onih enzima koji su potrebni za razlaganje detektovanih sastojaka. Tom prilikom ENS „meri“ kiselost i druga svojstva hrane i tome prilagođava lučenje enzima. Nakon što enzimi obave svoj posao, telo može apsorbovati razloženu hranu.

Sistem organa za varenje je poput fabrike kojom najvećim delom rukovodi naš „drugi mozak“. On „naređuje“ mišićima u zidu organa za varenje da se grče i opuštaju da bi potiskivali hranu unapred kroz trakt i prema potrebi podešava snagu i učestalost tih kontrakcija. Zahvaljujući tome, sve teče glatko, kao na pokretnoj traci u fabrici.

Ovaj nervni sistem takođe pazi na bezbednost organizma. Hrana koju pojedemo može sadržati potencijalno štetne bakterije. Nije čudo što se upravo u stomaku nalazi između 70 i 80 posto limfocita, koji imaju veoma važnu ulogu u odbrambenim reakcijama tela. Ako unesemo preveliki broj štetnih mikroorganizama, ENS nas štiti tako što pokreće jake kontrakcije i izaziva povraćanje ili dijareju, čime se iz našeg  organizma izbaci većina otrovnih materija.

Iako izgleda da ENS deluje nezavisno od mozga, oni stalno komuniciraju. Na primer, ENS igra važnu ulogu u regulaciji hormona koji javljaju mozgu kada i koliko treba da jedemo. Nervne ćelije ENS-a signaliziraju mozgu kada smo siti i mogu izazvati mučninu ako previše jedemo.

Sigurno vam je i pre ovog članka bilo poznato da su organi za varenje i mozak povezani. Primera radi, možda ste primetili da neka hrana popravlja raspoloženje. Istraživanja pokazuju da nakon što je pojedemo, ENS mozgu šalje „signale sreće“, čime pokreće lančanu reakciju zbog koje se osećamo bolje. To objašnjava zašto posežemo za određenom vrstom hrane kada smo pod stresom. Trenutno se vrše ispitivanja koja će pokazati da li se depresija može lečiti veštačkom stimulacijom ENS-a.

Da li ste se nekada osećali kao da imate „čvor u stomaku“? Izgleda da se taj osećaj stvara kada mozak registruje stres, pri čemu ENS reaguje i krv odlazi iz želuca. Još jedna posledica je i osećaj mučnine, pošto prilikom stresa mozak upućuje ENS da promeni uobičajeni ritam kontrakcija organa za varenje.

Iako se na njega ukazuje kao na „drugi mozak“, ENS nema ulogu u našem razmišljanju i donošenju odluka. Ne može nam pomoći da napišemo pesmu, izračunamo troškove ili rešimo neki zadatak. Ali ovaj nervni sistem, o kome još uvek mnogo toga ne znamo, ipak oduševljava naučnike svojom kompleksnošću. Sledeći put kada budete seli da jedete, razmislite o tome šta će se sve odigrati u vašem stomaku!