U JEDNOM istraživanju koje je nedavno sprovedeno, više od 800 mladih osoba različitih veroispovesti bilo je upitano da li veruju da Isus uslišava molitve. Preko 60 posto njih je odgovorilo potvrdno. Međutim, jedna devojka je u upitniku precrtala Isusovo ime i umesto njega napisala „Bog“.

Šta biste vi rekli? Da li molitve treba da upućujemo Isusu ili Bogu? * Da bismo dobili odgovor na to pitanje, najpre osmotrimo šta je Isus rekao svojim učenicima o tome kako treba da se mole.

Isusove pouke i njegov primer pokazuju nam kome treba da se molimo.

NJEGOVE POUKE. Kada ga je jedan učenik zamolio: „Gospode, nauči nas da se molimo“, Isus mu je rekao: „Kad se molite, recite: ’Oče‘“ (Luka 11:1, 2). Isus je i u čuvenoj Propovedi na gori istakao važnost molitve, rekavši: „Pomoli [se] svom Ocu.“ Svoje slušaoce je uverio u sledeće: „Bog, vaš Otac, zna šta vam treba i pre nego što ga zamolite“ (Matej 6:6, 8). Poslednje noći koju je proveo na zemlji, Isus je rekao učenicima: „Što god zamolite Oca u moje ime, daće vam“ (Jovan 16:23). Dakle, Isus nas je poučio da se molimo njegovom i našem Ocu, Jehovi Bogu (Jovan 20:17).

NJEGOV PRIMER. Sam Isus se molio onako kako je učio druge da se mole: „Hvalim te, Oče, Gospodaru neba i zemlje“ (Luka 10:21). Jednom drugom prilikom, „Isus je podigao oči prema nebu i rekao: ’Oče, hvala ti što si me uslišio‘“ (Jovan 11:41). Na samrti se molio: „Oče, u tvoje ruke poveravam svoj duh“ (Luka 23:46). Molitve koje je Isus upućivao svom nebeskom Ocu — „Gospodaru neba i zemlje“ — predstavljaju primer koji treba slediti (Matej 11:25; 26:41, 42; 1. Jovanova 2:6). Da li su i prvi hrišćani to tako razumeli?

Samo nekoliko sedmica nakon Isusovog povratka na nebo, protivnici su već uznemiravali njegove učenike i pretili im (Dela apostolska 4:18). Naravno, učenici su se tada molili za pomoć — ali kome? „Jednodušno su se obratili Bogu“, moleći ga da im i dalje pomaže „po imenu [svog] svetog sluge Isusa“ (Dela apostolska 4:24, 30). To pokazuje da su se oni molili upravo onako kako ih je Isus poučio — Bogu, a ne njemu.

Godinama kasnije, apostol Pavle je jednom prilikom spomenuo kako su se on i njegovi saradnici molili. Obraćajući se suhrišćanima, rekao je: „Zahvaljujemo Bogu, Ocu našeg Gospoda Isusa Hrista, uvek kad se molimo za vas“ (Kološanima 1:3). Takođe je napisao: „Uvek za sve zahvaljujte našem Bogu i Ocu u ime našeg Gospoda Isusa Hrista“ (Efešanima 5:20). Iz ovih reči  možemo razumeti da je Pavle podsticao druge da se mole svom „Bogu i Ocu“, ali, naravno, u Isusovo ime (Kološanima 3:17).

Poput prvih hrišćana, i mi možemo pokazati svoju ljubav prema Isusu tako što ćemo primeniti ono što je rekao o molitvi (Jovan 14:15). Ako se molimo našem nebeskom Ocu — i nikom drugom — sledeće reči iz Psalma 116:1, 2 za nas će imati još veću snagu: „Ljubav se u meni budi, jer Jehova čuje glas moj [...] Prizivaću ga u sve dane života svoga.“ *