Evropski sud za ljudska prava je 24. maja 2016. potvrdio pravo na slobodu veroispovesti verskim manjinama u Turskoj. Presuda se ticala stroge primene zakona o planiranju i izgradnji kojim je onemogućeno Jehovinim svedocima da svoje Dvorane Kraljevstva registruju kao „mesta za obavljanje verske službe“.

Evropski sud navodi da turski zakon o planiranju i izgradnji dozvoljava da veliki objekti budu priznati kao „mesta za obavljanje verske službe“, ali ne i manji objekti koji odgovaraju potrebama manjih verskih zajednica. Kao posledica toga, Turska je nepotrebno uskratila pravo Jehovinim svedocima da slobodno ispovedaju veru i na taj način prekršila član 9 Evropske konvencije o ljudskim pravima. * U presudi se navodi da su vlasti iskoristile zakon o planiranju i izgradnji da bi „nametnule krute, čak ograničavajuće, zahteve za ispovedanje [vere] manjim denominacijama, među kojima su i Jehovini svedoci“.

Jehovini svedoci su priznata verska zajednica u Turskoj i već godinama pokušavaju da u skladu sa zakonom o planiranju i izgradnji registruju svoje Dvorane Kraljevstva kao „mesta za obavljanje verske službe“. Međutim, turske vlasti uporno odbijaju njihove zahteve. Pošto Svedoci ne mogu da udovolje zahtevima zakona o planiranju i izgradnji, svih 25 mesta na kojima se sastaju pod stalnom su pretnjom da budu zatvorena i zapečaćena jer nisu u skladu sa ovim zakonom. Vlasti su od avgusta 2003. u više navrata zatvarale i zapečatile Dvorane Kraljevstva u Mersinu i Akčaju. U okrugu Karšijaka u Izmirskom vilajetu, vlasti su odbile da registruju Dvoranu Kraljevstva kao „mesto za obavljanje verske službe“. Presuda Evropskog suda od 24. maja odnosila se na Dvorane Kraljevstva u Mersinu i Izmiru.

Pre 2003, turski zakon o planiranju i izgradnji koji se ticao verskih objekata bio je prvenstveno napisan za potrebe gradnje džamija. Tada su vlasti prećutno dopuštale Svedocima da se sastaju u privatnim objektima. Međutim, da bi svoje zakone usaglasila sa evropskim standardima ravnopravnosti i slobode veroispovesti, Turska je 2013. dopunila Zakon o planiranju i izgradnji br. 3194. Između ostalog, u zakonu je reč „džamija“ zamenjena izrazom „mesto za obavljanje verske službe“ i od lokalnih opština se zahtevalo da obezbede zemljište za verske objekte.

U teoriji, ove izmene zakona bi trebalo da omoguće manjim, nemuslimanskim verskim zajednicama da grade i poseduju verske objekte. Međutim, u praksi je drugačije jer zakon o planiranju i izgradnji propisuje minimalnu površinu objekta koja odgovara velikom broju vernika i izgled građevine koji je uobičajen za muslimanske verske objekte.

Osim toga, opštinske vlasti nisu predvidele zemljište za manje verske objekte i sistematski odbijaju zahteve Jehovinih svedoka za promenu namene zemljišta. Kada Svedoci ulažu žalbe na takve presude, viši sudovi i administrativne vlasti strogo primenjuju zakon o planiranju i izgradnji i odbijaju da priznaju Dvorane Kraljevstva Jehovinih svedoka kao „mesta za obavljanje verske službe“.

U Mersinu i Akčaju opštinske vlasti su kruto primenile novi zakon i zatvorile Dvorane Kraljevstva jer nisu registrovane kao „mesta za obavljanje verske službe“. Kada su Svedoci zatražili druga mesta na kojima bi mogli da održavaju svoje verske sastanke, vlasti su ih obavestile da ne postoje mesta koja su namenjena za to.

Takva situacija vlada u celoj Turskoj. Time se onemogućava Jehovinim svedocima i drugim nemuslimanskim verskim zajednicama koje imaju manji broj vernika da ikada ostvare pravo da njihovi verski objekti budu registrovani. Trenutno je 27 opština širom Turske odbilo svih 46 pokušaja Jehovinih svedoka da registruju svoja mesta sastajanja. Zbog toga oni ne mogu da iskoriste povlastice na koje imaju pravo registrovani verski objekti, poput povlastica za plaćanje poreza, struje ili vode.

Pre nego što su se obratili Evropskom sudu, Jehovini svedoci su iskoristili sve pravne mogućnosti koje su im stajale na raspolaganju u Turskoj. Državni savet, najviši upravni tribunal, nikada nije odobrio zahtev Jehovinih svedoka da njihove Dvorane Kraljevstva budu zakonski priznate kao mesta za obavljanje verske službe u skladu sa zakonom o planiranju i izgradnji, a čak je i poništio povoljne presude osnovnog suda.

Zbog toga su Jehovini svedoci 2010. i 2012. podneli dve tužbe Evropskom sudu za ljudska prava, tražeći da taj sud razmotri da li je Turska prekršila Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. Pozivajući se na utvrđene presedane, Evropski sud je podvukao da zakon o planiranju i izgradnji mora omogućiti manjim verskim zajednicama da poseduju verske objekte.

Evropski sud je zapazio da „male verske zajednice poput Jehovinih svedoka ne mogu udovoljiti zakonom propisanim kriterijumima za posedovanje odgovarajućeg mesta za obavljanje verske službe“. Evropski sud je zaključio: „Domaći sudovi nisu uzeli u obzir specifične potrebe manjih verskih zajednica [...] S obzirom na mali broj vernika, Jehovinim svedocima nije potrebna građevina određenog izgleda, već jednostavna prostorija u kojoj bi mogli da obavljaju svoju versku službu, da se sastaju i poučavaju svojim verovanjima.“

Presuda potvrđuje da je Turska narušila versku slobodu Jehovinih svedoka time što je odbila da registruje Dvorane Kraljevstva kao „mesta za obavljanje verske službe“. Ahmet Jorulmaz, predsednik verske zajednice Jehovinih svedoka u Turskoj, izjavio je: „Veoma smo zadovoljni presudom Evropskog suda. Nadamo se da će turske vlasti naše postojeće Dvorane Kraljevstva sada registrovati kao verske objekte, kao i da će naložiti opštinskim vlastima da primenjuju zakon o planiranju i izgradnji na način koji bi nam u budućnosti omogućio da imamo nove verske objekte. Primenom ove presude, Turska će napraviti još jedan pozitivan korak ka potpunoj zaštiti prava na slobodu veroispovesti.“

Tokom prethodne decenije, pravni položaj Jehovinih svedoka u Turskoj se postepeno poboljšavao. Turske vlasti su 2007, nakon 70 godina odbijanja, konačno registrovale versku zajednicu Jehovinih svedoka.

Jehovinim svedocima je drago što Turska preduzima korake kako bi svojim građanima zasigurala pravo na slobodu veroispovesti. Nadaju se da će nedavna presuda Evropskog suda podstaći Tursku da podrži pravo na slobodu veroispovesti koju garantuju i turski Ustav i međunarodni zakoni. Svedoci s nestrpljenjem očekuju da Turska primeni presudu Evropskog suda tako što će registrovati njihovih 25 Dvorana Kraljevstva kao „mesta za obavljanje verske službe“ i tako što će im dozvoliti da i u budućnosti poseduju verske objekte koji su im potrebni.