Дәрбази һондоре буйин

Дәрбази навәроке буйин

Чьма Әм Кал-Пир Дьбьн у Дьмьрьн?

Чьма Әм Кал-Пир Дьбьн у Дьмьрьн?

ХԜӘДӘ БОНА ИНСАНӘТЕ, мьрьн ԛьрар нәкьрьбу. Де-баве мәйи пешьн, Адәм у Һеԝа, чаԝа һʹьшда ӧса жи бәдәнеда беԛӧсур һатьбун әʹфьрандьне. Әԝана дькарьбун һʹәта рʹожа иройин сах буна. Әв рʹьнд те кʹьфше жь ԝе йәке, кӧ чь Йаһоԝа готә Адәм дәрһәԛа бахәки, кʹижан кӧ бахче Еденеда бу.

Хԝәде готә Адәм: «Гава тӧ жь ԝе бьхԝи, те ә′сә бьмьри» (Дәстпебун 2:17). Хԝәде әв йәк ԝе нәгота Адәм, һәрге әԝ гәрәке кал буйа у бьмьра. Адәм рʹьнд заньбу, кӧ һәрге жь ве даре нәхԝара ԝе нәмьра.

ХԜӘДЕ БОНА ИНСАНӘТЕ, МЬРЬН ԚЬРАР НӘКЬРЬБУ

Адәм у Һеԝайерʹа нәлазьм бу жь ԝе даре бьхԝарана сәва бьжитана, чьмки ви бахчәйида гәләк даред бәрдар һәбун (Дәстпебун 2:9). Һәрге әԝана жь ԝе даре нәхԝарана, ӧса ԝе бьдана кʹьфше кӧ гӧрʹа ԝи Кәсида ньн, кʹижан кӧ жийин дайә ԝан. Әве йәке ӧса жи ԝе әʹйан кьра, ԝәки әԝана ԛәбул дькьн, кӧ изьна Хԝәде һәйә рʹебәрийе ԝан бькә.

ЧЬМА АДӘМ У ҺЕԜА МЬРЬН

Сәва кӧ фәʹм бькьн, чьма Адәм у Һеԝа мьрьн, әм гәрәке биньн бира хԝә хәбәрдана кӧ бахче Еденеда пешда һат у чь кӧ сәр мә һʹәмушка һʹӧкӧм кьр. Шәйтʹан Мире-щьна сәва кӧ мьхәнәтийа хԝә бинә сери, мәʹр да хәбате кӧ дәрәԝа бькә. Кʹьтеба Пироз дьбежә: «Жь нава ԝан һ′әму тәрәԝьлед чолейә кӧ Хӧдан Хԝәде ә′фьрандьбун, йе һәри һ′ьләк′ар мә′р бу. Әԝи готә жьне: ‹Р′асти Хԝәде готийә ԝәки жь һ′әму даред бахчә гәрәке нәхԝьн?›» (Дәстпебун 3:1).

Сәр ве йәке Һеԝайе щаба хԝә да: «Жь бәред даред бахчә әм дькарьн бьхԝьн. Ле жь бәре ԝе дара кӧ нава бахчәда йә, Хԝәде гот нәхԝьн у дәст нәдьне, ԝәки һун нәмьрьн». Паше мәʹр готә Һеԝайе: «На, һун т′ӧ щар намьрьн, ле Хԝәде занә, ԝе р′ожа гава һун жь ԝе бьхԝьн, ч′ә′вед ԝәйе вәбьн у бьбьнә мина Хԝәде, ԛәнщи у хьрабийе жь һәв дәрхьн». Бь ви тәһәри Шәйтʹан дьхԝәст избат кьра, кӧ Йаһоԝа дәрәԝин ә у жь ԝана тьтшәки баш вәдьшерә (Дәстпебун 3:2-5).

Һеԝайе баԝәрийа хԝә ԝи ани. Әԝе дина хԝә да бах, ԝәки әв бәрбьчʹәʹв у һʹәԝаскʹар ә! Әԝе дәст авитә бәре ве, һьлда у хԝәр. Жь Кʹьтеба Пироз әм педьһʹәсьн кӧ чь ԛәԝьми паше; Һеԝа әԝ бәр «да мере . . . хԝә, әԝи жи хԝар» (Дәстпебун 3:6).

Хԝәде готә Адәм: «Гава тӧ жь ԝе бьхԝи, те ә′сә бьмьри» (ДӘСТПЕБУН 2:17).

Дьле Хԝәде чьԛас ешийа, гава әԝи дит ԝәки зарʹед ԝийи һʹьзкьри мьԛабьли ԝи чун! Йаһоԝа чь кьр? Әԝи готә Адәм: «Тӧ вәгәр′и ль ԝи ә′рди жь к′ӧ һати һьлдане, чьмки тӧ ах и у те диса бьби ах» (Дәстпебун 3:17-19). Ахьрийа ве йәке ӧса бу: «Тʹәмамийа р′ожед ә′мьре хԝәда, Адәм нәсьд си сали ә′мьр кьр у мьр» (Дәстпебун 5:5). Паши мьрьне Адәм нәчу ль әʹзмен йан жи щики дьн, кӧ бәрдәԝам кә бьжи, әԝ бәтавәбу. Һʹәта кӧ Йаһоԝа әԝ бьәʹфьранда, әԝ тʹӧ щийа тʹӧнә бу. Ләма жи чахе әԝ мьр, әԝ пашда бу ах. Сәд һәйф, ле жийина ԝи һатә сәкьнандьне!

ЧЬМА ӘМ КʹАМЬЛ НИНЬН

Адәм у Һеԝайе жь бо нәгӧһдарийе, кʹамьлийа хԝә у ӧса жи мәщала кӧ һәрһәйи бьжин, ӧнда кьрьн. Әв йәк әʹмьре ԝан гӧһаст, у әԝана бунә гӧнәкʹар. Гӧне ԝана, нә тʹәне сәр ԝан һʹӧкӧм бу, ле дәрбази сәр мә һʹәмуйа бу. Рʹомайи 5:12-да те готьне: «Аԝа чаԝа бь мәрьвәки [Адәм] гӧнә к′әтә дьне у жь гӧнә жи мьрьн һат, ӧса жи мьрьн сәр һ′әму мәрьва бәла бу, чьмки һ′әмуйа жи гӧнә кьр».

Кʹьтеба Пироз, гӧнә у мьрьне бәрамбәри пʹәрчʹәки дькә кʹижан кӧ мьләта дьпʹечʹә (Ишайа 25:7). Әв йәк мина әʹԝрәки жәʹрдадайи йә, кʹижан кӧ тʹәмамийа әʹрде ньхамт у һʹәму мьләт жәʹрдадайи кьр. Әв те һʹәсабе кӧ «һʹәмуйед жь Адәм буйи дьмьрьн» (1 Корьнтʹи 15:22). Ләма мина Паԝлосе шанди, щәм мә жи пьрс пешда те: «К′и ԝе мьн жь дәсте ви ԛальбе п′уч′и-мьри хьлаз кә?» Гәло ԛәԝата кәсәки дьгьһиже, кӧ әве йәке бькә? (Рʹомайи 7:24).