Реците нам нешто о својој породици.

Мој отац је из Индије, а мајка је такође индијског порекла, али је рођена у Уганди. Обоје су се држали хиндуистичких обичаја. Имам старијег и млађег брата. Живели смо у главном граду Кеније, Најробију. У нашем крају је било много хиндуса.

Како сте се заинтересовали за науку?

Одувек сам волео животиње. Често сам с друштвом ишао на сафари да бисмо посматрали задивљујућ животињски свет. Прво сам хтео да будем ветеринар, али сам по завршетку више школе у Најробију одлучио да студирам медицину у Лондону. Завршио сам специјализацију из неурологије и од тада се бавим патологијом мозга.

Да ли је образовање које сте стекли утицало на ваша верска уверења?

Јесте. Што сам се више бавио науком, то су ми мање смисла имали хиндуистичка митологија и обичаји, као што су обожавање животиња и статуа.

Како сте почели да верујете у теорију еволуције?

Сматрало се да је човек еволуцијом настао у Африци, а то смо учили и у школи. На основу онога што су нам предавали наставници, а касније и професори на факултету, стекли смо утисак да сви уважени научници заступају еволуцију.

 Зашто сте касније довели у питање ту теорију?

Док сам на вишој школи учио биологију и анатомију, један школски друг ми је испричао шта је од Јеховиних сведока сазнао о Библији. То је пробудило моју знатижељу, па сам отишао на један њихов већи скуп, који се одржавао у свечаној сали наше школе. Једном другом приликом сам с њиховим двема мисионаркама разговарао о неким библијским темама. Оно што су ми испричале о интелигентном Творцу који има одговоре на животна питања није звучало бајковито као митологија већ је било тако логично.

Да ли сте престали да верујете у стварање након што сте стекли знање из медицине?

Баш напротив! Учећи анатомију, увидео сам колико је живи свет сложен до најситнијег детаља. Више ми није имала смисла теорија која све то приписује пуком случају.

Можете ли нам то објаснити на неком примеру?

Иако се још од почетка 1970-их бавим проучавањем људског мозга, он не престаје да ме фасцинира. Мозак је средиште мисли и памћења и он контролише многе телесне функције. У мозгу се такође обрађују информације о унутрашњим телесним осећајима и о збивањима у спољном свету.

Наш мозак савршено функционише захваљујући хемијским процесима који се у њему одвијају и сложеним везама међу неуронима, то јест нервним ћелијама. У мозгу се налазе милијарде неурона, који су међусобно повезани путем својих нервних влакана (аксона и дендрита). Један једини неурон гради на хиљаде таквих веза, због чега је број тих веза у мозгу астрономски велик! Штавише, ова густа мрежа неурона је врло прецизно повезана, а просто је невероватно како она настаје.

Реците нам нешто више о томе.

Стварање ове мреже одвија се по веома прецизном плану док је беба у мајчиној утроби и траје још неко време након рођења. Неурони пуштају своја влакна у смеру суседних неурона како би се с њима повезали. То су раздаљине од само неколико центиметара, али на ћелијском нивоу су то велике дистанце. Занимљиво је да једно влакно, не само да тражи одређени неурон, већ и тачно одређени део тог неурона! Али како успева да га „пронађе“?

Правац раста нервног влакна одређују хемијске супстанце које делују као путокази који му „говоре“ када да крене, стане или скрене, и тако све док не пронађе неурон који му је циљ. Без тако јасних упутстава, влакна би „залутала“. Цео процес тече глатко, по плану записаном у бебиној ДНК.

И поред свих тих сазнања, још увек смо далеко од тога да у потпуности разумемо како се мозак развија и функционише; како се формирају сећања, емоције и мисли. Сама чињеница да мозак уопште ради, а да не спомињем шта све може да ради и како се развија, за мене је доказ да иза свега тога стоји један ум далеко супериорнији у односу на наш.

Зашто сте постали Јеховин сведок?

Разговарајући с Јеховиним сведоцима, увидео сам да је Библија стварно књига од Бога. У то ме је, између осталог, уверило и то што је тачна кад год се дотиче научних питања. Још један доказ су ми била библијска пророчанства, јер се сва непогрешиво испуњавају. А свидело ми се и то што се савети из Светог писма увек позитивно одражавају на човека. И са̂м сам то искусио. Од 1973. године, кад сам постао Јеховин сведок, водим се њеним саветима. Зато сам сада срећан и испуњен.