Када је једном приликом Исус био ван граница Израела, у римској провинцији Сирији, једна Гркиња га је замолила за помоћ. Одговарајући јој на молбу, Исус је упоредио нејевреје с кучићима. Према Мојсијевом закону, пси су били нечисте животиње (Левитска 11:27). Да ли су онда те речи биле увредљиве за ову Гркињу и друге нејевреје?

Ни најмање. Исус је хтео да каже, што је објаснио и својим ученицима, да је тренутно његов главни задатак да помогне Јеврејима. То је имао на уму када је рекао Гркињи: „Није у реду да се од деце узме хлеб и да се баци кучићима“ (Матеј 15:21-26; Марко 7:26). Грци и Римљани су држали псе као кућне љубимце и с њима су се играла деца. Вероватно је реч „кучићи“ дозвала пријатну слику у мисли жене која је пришла Исусу. Она се одмах надовезала на Исусово поређење, рекавши: „Да, Господе, али кучићи ипак једу од мрвица које падају са стола њихових господара.“ Исус ју је похвалио што има тако јаку веру и испунио њену молбу излечивши јој ћерку (Матеј 15:27, 28).

Брод којим је апостол Павле ишао у Италију био је на удару супротних ветрова. Када су пристали у једну луку, Павле је предложио да одложе наставак пловидбе (Дела апостолска 27:9-12). Зашто је то предложио?

Морнари старог доба су добро знали да је пловидба Средоземним морем погубна у зимским месецима. Од средине новембра до средине марта, поморски саобраћај је био обустављен. Али путовање о ком говоримо одвијало се у септембру или октобру. Римски писац Вегетије, који је живео у IV веку н. е., о пловидби Средоземним морем је написао: „Неки месеци су веома повољни за пловидбу, други су ризични, а у некима је немогуће пловити“ (Epitome of Military Science). Према Вегетију, пловидба је безбедна од 27. маја до 14. септембра, а пре и после тог периода је врло несигурна — од 15. септембра до 11. новембра и од 11. марта до 26. маја. Павле је као искусни путник сигурно то знао. Нема сумње да су то знали и кормилар и власник брода, али су ипак игнорисали Павлов савет. Зато су и доживели бродолом (Дела апостолска 27:13-44).