Анђели су невидљива бића, то јест духови, баш као и Бог. Библија каже да „дух нема месо и кости“. Анђели који су верни Богу живе на небесима и могу директно да приступе Богу (Лука 24:39; Матеј 18:10; Јован 4:24).

Анђели су у прошлости силазили на земљу у људском облику да би извршили неки задатак од Бога, а затим су се враћали на небо (Судије 6:11-23; 13:15-20).

Истина је да се у Светом писму о анђелима говори у мушком роду и да су на земљу увек долазили као мушкарци. Међутим, они заправо немају пол. Не ступају у брак и немају потомство. Бог не узима људе да би постали анђели. Он је анђеле створио независно од људи. У Божјој Речи се за њих каже да су „синови Јехове, истинитог Бога“ јер им је он подарио живот (Јов 1:6; Псалам 148:2, 5).

У Библији се говори о „људским и анђеоским језицима“, што показује да и анђели имају језик на ком се споразумевају. Иако је Бог користио анђеле да би комуницирао с људима, не треба да их обожавамо нити да им се молимо (1. Коринћанима 13:1; Откривење 22:8, 9).

Могуће је да постоји и на милијарде анђела јер Библија каже да их има на „миријаде миријада“ * (Данило 7:10; Откривење 5:11).

Анђели су „моћни и силни“ — далеко су моћнији од људи. Крећу се брзинама које не можемо ни да појмимо. Поред тога, неупоредиво су интелигентнији од људи (Псалам 103:20; Данило 9:20-23).

Иако су анђели виша бића у односу на нас, и они имају своје границе — нису свезнајући и свемоћни (Матеј 24:36; 1. Петрова 1:12).

Премда је Бог створио анђеле са особинама које он има, сваки анђео је личност за себе. Исто као и људи, имају слободу избора — сами одлучују да ли ће поступати добро или лоше. Нажалост, неки анђели су одлучили да се побуне против Бога (Јудина 6).