Пређи на садржај

Пређи на садржај

 СТРАНИЦА ИЗ ИСТОРИЈЕ

Џенг Хе

Џенг Хе

„Препловили смо стотину хиљада лија * по огромном воденом пространству. Дивовски таласи су стремили ка небу попут планина. Наше су очи виделе далеке варварске земље [...] док су наша разапета једра налик облацима дан и ноћ пробијала свој пут, брза попут звезда, савладавајући дивље таласе као да корачамо усред прометне градске улице.“ (натпис из петнаестог века из града Чангле у кинеској провинцији Фуђен; приписује се Џенг Хеу)

КИНА је земља коју најбоље описује придев „велико“. Има највећи број становника на свету и једна је од земаља с највећом површином. Њен народ је саградио Кинески зид, један од највећих грађевинских подухвата у историји. Флота великих бродова које су саградили Јунгле и Сјуанде, цареви из династије Минг, већа је од свих које ће бити саграђене у наредних пет векова. Адмирал те флоте био је муслиман из југозападне Кине по имену Џенг Хе.

МОЋ, ТРГОВИНА И УГЛЕД

Према натпису који је делимично цитиран на почетку чланка, Џенг Хе је имао мисију да „покаже моћ (царске) доброте и укаже милост удаљеним народима“. Наводи се да су његова путовања допринела томе да „све земље постану поданици [Кине], и оне иза хоризонта и оне с краја света [...] Варвари са далеких мора [...] дошли су [на царски двор] доносећи драгоцене предмете и поклоне“.

Неке луке у које је пристала Џенг Хеова флота

Није сасвим јасно који су циљ цареви из династије Минг имали када су слали Џенг Хеа у ове походе. Неки сматрају да је Џенг Хе био амбасадор добре воље који  је ширио културу свог моћног, али мирољубивог народа. Други његову мисију виде као израз агресивне политичке доминације над вазалним државама. Истина, Џенг Хе је нудио раскошне дарове и политичку подршку владарима који су га срдачно дочекали, а покоравао је и поробљавао оне који су одбили да формално изразе поштовање и част цару. Џенг Хеова путовања су оставила такав утисак да су десетине владара са свих обала Индијског океана послала амбасадоре у Кину да одају почаст цару.

Који год да је био разлог путовања, на Џенг Хеовим бродовима се до удаљених лука такође превозила роба за продају — изрезбарена дрвенарија, порцелан и свила врхунског квалитета које су израђивале цареве занатлије. Флота је у повратку доносила драго камење, слоновачу, зачине, тропско дрвеће и другу луксузну робу која је у Кини била на цени. Једном приликом је чак донета и жирафа, која је међу Кинезима изазвала праву пометњу. Ова размена добара и идеја пружила је свету увид у импресивну цивилизацију Кине XV века.

Међутим, таква путовања нису дуго потрајала. Свега неколико деценија након Џенг Хеових похода, Кина се затворила за трговину и дипломатске односе с другим земљама. Новог цара и његове конфуцијанске саветнике није занимао свет ван граница Кине и зато су настојали да спрече продирање страних утицаја. Драгоцену флоту су бацили у заборав и по свему судећи уништили записе о чувеним походима, па и саме бродове. Тек је у скорије време народ у Кини и другим земљама сазнао за златну епоху када је гигантска флота Џенг Хеа једрила морима.

^ одл. 3 Ли је кинеска мерна јединица за дужину, чија је вредност варирала током векова. Сматра се да је у време када је Џенг Хе живео, један ли износио отприлике пола километра.