Зашто је нужно поштовање према ауторитету?

КО НИЈЕ захвалан што полиција има ауторитет да ухапси криминалце који украду наше ствари или прете нашој породици? И зар не ценимо то што судови имају ауторитет да казне криминалце како би заштитили друштво?

Можда нам падају на памет и многе друге јавне службе, као што су одржавање путева, здравствена заштита и образовање — што се све плаћа путем пореза које намеће државни ауторитет. Прави хришћани предњаче у томе што признају да је поштовање правоваљаног ауторитета заиста нужно. Али докле треба да иде такво поштовање? И у којим се све подручјима живота оно захтева?

Ауторитет у друштву

Библија говори да сви људи, без обзира да ли су верници или не, треба да поштују грађански ауторитет који користи друштву. О овоме је сухришћанима у Риму писао хришћански апостол Павле у Римљанима 13:1-7 и биће корисно да осмотримо шта он каже.

Павле је био римски грађанин, а Рим је у то време био светска сила. Павле је у свом писму, написаном око 56. н. е., саветовао хришћане да буду узорни грађани. Он је написао: „Нека свака душа буде подложна вишим властима, јер нема власти осим од Бога; а власти које постоје од Бога су постављене на своје релативне положаје.“

Овде Павле објашњава да ниједан људски ауторитет не би постојао уколико Бог то не би допустио. У том смислу више власти имају свој релативан положај у оквирима Божје намере. Отуда следи да је „онај ко се супротставља власти заузео став против Божјег уређења“.

Премда грађани који чине добро могу да приме похвалу од виших власти, ипак ове власти имају и моћ да казне преступнике. Они који чине оно што је лоше имају сваки разлог да се плаше права које власти имају да делују као „осветник“, будући да оне то чине као „Божји слуга“.

 Павле своје резоновање закључује речима: „Зато постоји снажан разлог да будете подложни, не само због тог гнева него и због своје савести. Јер зато и плаћате порезе; јер су Божје јавне слуге које непрестано служе управо тој сврси.“

Одговорност распоређивања пореза лежи на вишим властима, не на обвезницима. Као поштен грађанин, хришћанин чува добру савест. Он зна да тиме што је подложан вишим властима и што плаћа прописане порезе не само да помаже у одржавању животног стандарда друштва у ком се налази већ и живи у складу с Божјим захтевима.

Породица и ауторитет

Шта је с ауторитетом у породици? Беба ће првих дана свог живота обично плачом или чак и вриштањем тражити пажњу за себе. Али, мудар родитељ ће разабрати које су бебине стварне потребе и неће јој дозволити да му наређује бесом. Нека деца, како одрастају, добијају одрешене руке и допушта им се да постављају сопствена мерила. Пошто немају искуства, могло би се десити да се уплету у криминал или у друге погрешне поступке, реметећи тако мир и породице и друштва у целини, што многе локалне власти и те како знају.

„Родитељи касне с дисциплиновањем деце“, каже Розалинд Мајлс, аутор дела Children We Deserve. „Треба почети чим се дете роди.“ Ако родитељи од почетка говоре љубазно и брижно с ауторитативним тоном гласа и ако су доследни у свом поступању, њихова деца ће убрзо научити да прихвате тај ауторитет и дисциплину пуну љубави која из тога произлази.

Библија садржи мноштво информација о ауторитету у породици. Мудри Соломон у књизи Пословица скреће пажњу на јединство побожних родитеља пред њиховом децом, када каже: „Слушај сине, поучења оца свога, и наук мајке своје не напуштај“ (Пословице 1:8). Када родитељи пред својом децом одржавају ту врсту разумне сложности, онда деца знају шта родитељи очекују од њих. Деца би могла да покушају да окрену једног родитеља против другог, само да би спровела своју вољу, међутим, јединствен родитељски ауторитет јесте заштита за младе.

Библија објашњава да је првенствено супруг одговоран за духовно добро не само своје деце већ и супруге. То се зове поглаварство. Како поглаварство треба да се спроводи? Павле указује да као што је Христ Поглавар скупштине тако је и мушкарац поглавар жени. Затим додаје: „Мужеви, волите своје жене, као што је и Христ волео скупштину [своју духовну невесту] и себе предао за њу“ (Ефешанима 5:25). Када мушкарац следи Исусов пример и поглаварство спроводи на један љубазан начин, он ће задобити „дубоко поштовање“ своје супруге (Ефешанима 5:33). У таквом ће домаћинству и деца видети вредност од Бога датог ауторитета и биће подстакнута да га прихвате (Ефешанима 6:1-3).

Како се самохрани родитељи, укључујући и оне чији је брачни друг преминуо, могу носити с овим проблемом? Без обзира да ли су очеви или мајке, они се могу директно обратити ауторитету Јехове Бога и Исуса Христа. Исус је увек говорио с ауторитетом — ауторитетом свог Оца или ауторитетом Писма (Матеј 4:1-10; 7:29; Јован 5:19, 30; 8:28).

 Библија пружа многобројна вредна начела за проблеме с којима се суочавају деца. Кад постави та начела и сам их се придржава, родитељ ће моћи да пружа љубазан и користан савет својој деци (Постање 6:22; Пословице 13:20; Матеј 6:33; 1. Коринћанима 15:33; Филипљанима 4:8, 9). Родитељи такође могу да се обрате и посебно обликованом материјалу заснованом на Библији који може да им помогне да одгајају своју децу тако да она увиде користи од поштовања ауторитета Писма. a

Хришћанска скупштина и ауторитет

„Ово је мој Син, вољени, кога признајем; њега слушајте“ (Матеј 17:5). Ове речи, које је изговорио лично Јехова Бог, потврдиле су да је Исус онај који говори с ауторитетом од Бога. Оно што је говорио налази се записано у извештајима четири Јеванђеља којима се лако можемо обратити.

Баш пред узашашће на небо, Исус је саопштио својим ученицима: „Даде ми се сва власт на небу и на земљи“ (Матеј 28:18). Као Поглавар своје скупштине, не само што је будним оком мотрио помазанике на земљи који су га у стопу следили већ их је од изливања светог духа на Пентекост 33. н. е. користио и као канал истине, као ’верног и разборитог роба‘ (Матеј 24:45-47; Дела апостолска 2:1-36). Шта је учинио да би све ово остварио у циљу одржавања јаке хришћанске скупштине? „Кад се попео на висину... дао је дарове [у облику] људи“ (Ефешанима 4:8). Ти ’дарови у облику људи‘ су хришћанске старешине, које су наименоване светим духом и којима је дат ауторитет да брину за духовне интересе својих суверника (Дела апостолска 20:28).

Зато је Павле саветовао: „Сећајте се оних који предводе међу вама који су вам говорили Божју реч, и док посматрате какав је исход њиховог владања, опонашајте њихову веру.“ Пошто ови верни мушкарци тачно следе Исусове стопе, онда је заиста мудро да опонашамо њихову веру. Затим Павле додаје: „Будите послушни онима који међу вама предводе и будите подложни [„стално признајте ауторитет који имају над вама“,The Amplified Bible], јер они бдију над вашим душама као они који ће положити рачун; да би то чинили с радошћу, а не с уздисањем, јер би то вама било на штету“ (Јеврејима 13:7, 17).

Шта се дешава када се не обраћа пажња оваквом вођству? Неки чланови ране хришћанске скупштине учинили су управо то и постали су отпадници. Именеј и Филит су поменути као они који су поткопавали веру других и чији је испразан говор ’скрнавио оно што је свето‘. Једна од њихових тврдњи била је да се ускрсење већ одиграло, очигледно у духовном или симболичном смислу, те да стога неће бити никаквог другог ускрсења у будућности под Божјим Краљевством (2. Тимотеју 2:16-18).

Постављени ауторитет притекао је у помоћ. Хришћанске старешине су могле  да оповргну такве аргументе зато што су, као представници Исуса Христа, користили ауторитет Писма (2. Тимотеју 3:16, 17). Исто је и данас у хришћанској скупштини која је описана као „стуб и упориште истине“ (1. Тимотеју 3:15). Лажним учењима се никада неће допустити да покваре ’образац здравих речи‘ који је на страницама Библије сачуван као врсно добро за нас (2. Тимотеју 1:13, 14).

Иако поштовање ауторитета у свету брзо нестаје, ми као хришћани увиђамо да су одговарајући ауторитети у друштву, породици и хришћанској скупштини утврђени за наше добро. Поштовање према ауторитету је битно за нашу физичку, емоционалну и духовну добробит. Уколико прихватамо и поштујемо овај од Бога дати ауторитет, највиши ауторитети — Јехова Бог и Исус Христ — чуваће нас на наше вечно добро (Псалам 119:165; Јеврејима 12:9).

[Фуснота]

[Истакнути текст на 5. страни]

Библија садржи мноштво информација о ауторитету у породици

[Слика на 6. страни]

Самохрани родитељи могу да се обрате директно ауторитету Јехове Бога и Исуса Христа

[Слике на 7. страни]

Хришћани увиђају да је одговарајући ауторитет у породици, хришћанској скупштини и у друштву утврђен за њихово добро

[Извор слике на 4. страни]

Photo by Josh Mathes, Collection of the Supreme Court of the United States