Пређи на садржај

Пређи на садржај

Један од првих издавача доприноси ширењу Библије

Један од првих издавача доприноси ширењу Библије

Један од првих издавача доприноси ширењу Библије

ИСТОРИЈА руком писаних књига и свитака сеже хиљадама година уназад. Међутим, то није случај са штампаним књигама. Прве познате штампане књиге настале су у Кини 868. године н. е., коришћењем изрезбарених дрвених плоча помоћу којих се добијао отисак. У Немачкој је отприлике 1455. Јохан Гутенберг изумео покретна метална слова и произвео прву штампану Библију на латинском.

Међутим, само неколико година касније, након што је штампање књига прерасло у индустрију, постало је уобичајено да људи поседују Библију и друге књиге. Нирнберг је постао центар немачке издавачке делатности, а Антон Кобергер, родом из овог града, можда је био први који је штампао и издавао Библије у више земаља.

Рани издавачи, међу којима је и Антон Кобергер, задужили су људе из свих култура. Упознајмо се поближе са Кобергером и његовим делом.

„Занимање за једну књигу — Библију“

Кобергер је 1470. отворио прву штампарију у Нирнбергу. У време када му је посао цветао, у његовој штампарији су истовремено радиле 24 пресе, имао је 100 штампара, занатлија и других радника у Базелу, Стразбуру, Лиону и другим европским градовима. Кобергер је штампао средњовековне рукописе на латинском и много научних дела тог времена. Издао је укупно 236 различитих дела. Неке од књига су имале и по неколико стотина страница и све су штампане на пресама које су ручно покретане.

Пошто је користио квалитетна слова, његове књиге су постале чувене по својој лепоти и читкости. „Кобергер је увек инсистирао на томе да се користе свеже изливена, оштро дефинисана слова“, написао је историчар Алфред Беркел. „Није дозвољавао да се користе истрошена слова.“ Осим тога, многе од Кобергерових књига и Библија имале су живописне графике.

Откад је почео да се бави овим послом па све до краја, код Кобергера се „све време види занимање за једну књигу — Библију“, написао је његов биограф Оскар Хејз. Кобергер и његови сарадници су уложили много труда у то да дођу до најтачнијих доступних библијских текстова. То сигурно није био нимало лак подухват, будући да су се многи манускрипти чували као благо у неким манастирима и могли су се само на кратко позајмити да би се из њих нешто преписало, ако је то уопште и било дозвољено.

Библије на латинском и немачком

Кобергер је 15 пута штампао Библију на латинском (Biblia Latina), а прво издање је објављено 1475. У неким издањима су се налазиле слике Нојеве арке, Десет Божјих заповести и Соломоновог храма. Године 1483. штампао је Библију на немачком (Biblia Germanica), чији је тираж био око 1 500 примерака, што је за то време био велики број. Ово издање Библије је имало преко 100 графика, чији је циљ био да пробуде занимање код читалаца, да појасне библијски текст и да оне који не знају да читају подсете на познате библијске приче. Слике из овог издања су доста утицале на касније илустраторе Библија, посебно на илустраторе Библија на немачком.

Кобергерова Библија из 1483. постала је популарна, али се испоставило да је то било једино издање Библије на немачком које је он штампао. Премда су његови уредници пажљиво прилагодили текст како би га ускладили с латинском Вулгатом коју је црква одобрила, он је за своје издање користио забрањени валденшки превод из 14. века. * Папа Иноћентије VIII је следеће године решио да искорени валденшке заједнице. После тога се црква све више противила штампању Библија на језику обичног народа. Надбискуп Бертолд из Мајнца у Немачкој донео је 22. марта 1485. године један едикт по ком се забрањује превођење Библије на немачки језик. Следеће године, 4. јануара, потврдио је тај едикт. Због такве атмосфере, Кобергер се више никада није усудио да штампа Библију на немачком.

Без обзира на све то, труд Антона Кобергера није био узалудан. Он је предњачио у коришћењу новооткривене штампарске технике како би књиге из различитих области биле приступачније Европљанима. Дакле, Кобергеров рад је допринео томе да Библија дође у руке обичног човека.

[Фуснота]

^ Видети чланак „Валдензи — од јереси до протестантизма“ у Стражарској кули од 15. марта 2002. године.

[Слике на 26. страни]

Слева надесно: графика која приказује Данила у лавовској јами; позлаћено почетно слово; оштро дефинисана слова

[Слика на 26. страни]

Кобергер

[Слике на 26. страни]

Детаљи Кобергерове библије на латинском и немачком: Декорација и коментар за Постанак 1:1

[Извори слика на 26. страни]

Све слике Библије: Courtesy American Bible Society Library; Кобергер: Mit freundlicher Genehmigung der Linotype GmbH