Свето писмо на сликовит начин говори о томе како можемо препознати оне који исповедају праву религију. У њему пише: „Препознаћете их по њиховим плодовима. Зар се грожђе бере с трња или смокве с чичка?“ (Матеј 7:16). Као што се винова лоза разликује од трновитог грма по својим плодовима, тако се и права религија издваја од других по својим плодовима. Ти плодови су следеће препознатљиве одлике:

1.   Права религија своја учења заснива на Светом писму, а не на гледиштима људи (Јован 4:24; 17:17). Ту спадају и учење о души и о вечном животу у рају на земљи (Псалам 37:29; Исаија 35:5, 6; Језекиљ 18:4). Поред тога, права религија разоткрива учења која погрешно представљају Бога (Матеј 15:9; 23:27, 28).

2.   Права религија помаже људима да упознају Бога и зато им открива да се он зове Јехова (Псалам 83:18; Исаија 42:8; Јован 17:3, 6). Она не приказује Бога као некога ко је неприступачан људима, већ као некога ко жели да буде близак с њима (Јаковљева 4:8).

3.   Права религија скреће пажњу на Исуса Христа као на онога преко кога ће Бог спасти људе (Дела апостолска 4:10, 12). Њени припадници слушају Исусове заповести и труде се да живе по узору на њега (Јован 13:15; 15:14).

4.   Права религија говори да је Божје Краљевство једино решење за проблеме човечанства. Припадници праве религије проповедају другима о том Краљевству (Матеј 10:7; 24:14).

5.   Права религија подстиче своје припаднике да показују несебичну љубав (Јован 13:35). Наглашава да треба поштовати све људе, без обзира на њихово етничко порекло. Правој религији припадају људи различитих раса, националности, култура, језика и социјалног статуса (Дела апостолска 10:34, 35). Пошто имају љубав, припадници праве религије не учествују у ратовима (Михеј 4:3; 1. Јованова 3:11, 12).

6.   Права религија нема плаћено свештенство и нико од њених припадника нема звучне верске титуле (Матеј 23:8-12; 1. Петрова 5:2, 3).

7.   Права религија се не меша у политику (Јован 17:16; 18:36). Међутим, њени припадници поштују власти и послушни су закону земље у којој живе. То је у складу са заповешћу из Светог писма која гласи: „Дајте цару [ономе ко је на власти] царево, а Богу Божје“ (Марко 12:17; Римљанима 13:1, 2).

8.   Права религија је начин живота, а не пука формалност или традиција. Њени припадници се држе високих моралних мерила у свим подручјима живота (Ефешанима 5:3-5; 1. Јованова 3:18). Међутим, то не значи да је њихов живот лишен радости. Напротив, они су веома срећни јер служе Богу за ког се у Светом писму каже да је срећан Бог (1. Тимотеју 1:11).

9.   Припадници праве религије су у мањини (Матеј 7:13, 14). На њих се често гледа с презиром и понекад их исмевају и прогоне због тога што чине оно што је по Божјој вољи (Матеј 5:10-12).

Права религија није обавезно она која се нама свиђа

 Постоји опасност да религију бирамо по личном укусу. У Светом писму је проречено да ће доћи време када ће људи „накупити себи [верске] учитеље који ће им говорити оно што годи њиховим ушима“ (2. Тимотеју 4:3). Међутим, Свето писмо каже да постоји и „религија која је чиста и неупрљана пред нашим Богом и Оцем“ и подстиче нас да изаберемо њу, иако она није популарна (Јаковљева 1:27, фуснота; Јован 15:18, 19).