NEKI savremeni izučavaoci kažu da Satana zapravo ne postoji. Oni tvrde da on nije ništa više do plod ljudske mašte. Ova polemika nije nešto novo. „Đavolova najveća obmana“, napisao je Šarl Bodler, pesnik iz 19. veka, „jeste u tome da nas uveri kako on ne postoji.“

Da li je Satana stvarna osoba? Ako jeste, kako je nastao? Da li je on nevidljiva sila koja stoji iza problema koji muče naš svet? Ako jeste, kako se možemo zaštititi od njegovog zlog uticaja?

Biblija govori o Satani kao o stvarnoj osobi koja prebiva u nevidljivom duhovnom području (Jov 1:6). Ona nam otkriva njegovu opaku i nemilosrdnu ličnost, kao i njegova zla dela (Jov 1:13-19; 2:7, 8; 2. Timoteju 2:26). Biblija čak izveštava o čemu je Satana razgovarao s Bogom i Isusom (Jov 1:7-12; Matej 4:1-11).

Kako je nastalo takvo zlo biće? Mnogo pre nego što je stvorio čoveka, Bog je stvorio svog Sina ’prvenca‘ koji je kasnije postao poznat kao Isus (Kološanima 1:15). S vremenom su stvoreni i drugi „sinovi Božji“, zvani anđeli (Jov 38:4-7). Svi oni su bili  savršeni i pravedni. Međutim, jedan od njih je kasnije postao Satana.

Satana nije ime koje je taj anđeo dobio kada je stvoren. To je opisno ime koje znači ’protivnik, neprijatelj, tužitelj‘. Nazvan je tako jer je izabrao da se pobuni protiv Boga.

U tom duhovnom stvorenju razvijala su se osećanja ponosa i rivalstva prema Bogu. Želeo je da ga drugi obožavaju. Kada je Božji prvorođeni Sin, Isus, bio na zemlji, Satana je čak pokušao da ga navede da ’padne i pokloni mu se‘ (Matej 4:9).

Satana „nije ostao postojan u istini“ (Jovan 8:44). Sugerisao je da Bog laže, a zapravo je on lagao. Rekao je Evi da bi mogla biti poput Boga, a zapravo je on želeo da bude poput Boga. Na podmukao način je ostvario svoju sebičnu želju — u Evinim očima je postao veći od Jehove Boga. Time što je poslušala Satanu, Eva ga je prihvatila kao svog boga (Postanak 3:1-7).

Pokrenuvši pobunu, taj nekada pouzdani anđeo je učinio sebe Satanom — protivnikom i neprijateljem Boga i ljudi. Tom zlom stvorenju je dat i naziv „Đavo“, što je još jedno opisno ime i znači „klevetnik“. Taj predvodnik u grehu je s vremenom naveo druge anđele da postanu neposlušni Bogu i da mu se pridruže u pobuni (Postanak 6:1, 2; 1. Petrova 3:19, 20). Ti anđeli nisu poboljšali situaciju u kojoj su se našli ljudi. Pošto su i oni poput Satane bili sebični, ’zemlja se napunila nasiljem‘ (Postanak 6:11; Matej 12:24).

U želji da sakrije identitet, zločinac bi mogao izbrisati otiske svojih prstiju s mesta zločina. Međutim, kada policija stigne, razumeće da zločinac mora postojati pošto je zločin počinjen. Satana, prvi „ubica ljudi“, nastoji da sakrije svoj identitet (Jovan 8:44; Jevrejima 2:14). Kada je razgovarao sa Evom, Satana se skrivao iza zmije. On i danas nastoji da se sakrije. ’Zaslepio je um nevernicima‘ kako bi sakrio veličinu svog moćnog uticaja (2. Korinćanima 4:4).

Međutim, Isus je razotkrio Satanu kao glavnog zlikovca koji stoji iza pokvarenog sveta u kom živimo. Nazvao ga je ’vladarem ovog sveta‘ (Jovan 12:31; 16:11). „Ceo svet je u vlasti Zloga“, napisao je apostol Jovan (1. Jovanova 5:19). Satana „zavodi ceo svet“ tako što uspešno koristi ’želju tela i želju očiju i isticanje imetka‘ (1. Jovanova 2:16; Otkrivenje 12:9). Većina čovečanstva je pod njegovim uticajem.

Kao i u Evinom slučaju, oni koji slušaju Satanu zapravo ga čine svojim bogom. Zbog toga je Satana „bog ovog sveta“ (2. Korinćanima 4:4). Posledice njegove vladavine obuhvataju licemerstvo i laži, rat, ugnjetavanje i razaranje, zločin, pohlepu i korupciju.

Biblija upozorava: „Budite trezveni, budno pazite!“ Zašto? Zato što „vaš protivnik, Đavo, ide unaokolo kao ričući lav i traži koga da proždere“ (1. Petrova 5:8). Iako je ovaj stih otrežnjavajuć, utešno je znati da će ’Satana prevariti‘ samo one koji nisu trezveni — one koji nisu budni (2. Korinćanima 2:11).

Veoma je važno da razumemo da Satana stvarno postoji i da dozvolimo Bogu da ’nas učvrsti i ojača‘. Na taj način se možemo ’odupreti [Satani]‘ i stati na Božju stranu (1. Petrova 5:9, 10).