Božićna euforija se širi — zašto?

DA LI jedva čekate božićne i novogodišnje praznike? Ili vas hvata panika na pomisao da se približavaju? Milioni ljudi se pitaju: ’Kome ću dati poklone? Šta da kupim? Hoću li imati dovoljno novca? Koliko dugo ću vraćati dugove?‘

I pored takvih pitanja, Božić i Nova Godina i dalje su veoma popularni. Štaviše, Božić se sada slavi i u nehrišćanskim zemljama. U Japanu mnoge porodice obeležavaju ovaj praznik, ali ne iz verskih razloga, već zato što im je to prilika za slavlje. U Kini se „u većim gradovima rumeno lice Deda Mraza smeška sa mnogih izloga“, navodi The Wall Street Journal i dodaje: „Božićna groznica zahvata sve brojniju srednju klasu koja živi u gradovima Kine, za koju je to prilika da se prepusti kupovini, jelu i piću i dobrom provodu.“

U mnogim delovima sveta, Božić je snažan podstrek ekonomiji. To se posebno može reći za Kinu, koja je sada „vodeći izvoznik plastičnih jelki, ukrasnih traka, raznobojnih lampica i druge božićne dekoracije“, navodi se u pomenutom časopisu.

U zemljama koje su pretežno muslimanske takođe su popularne proslave nalik na Božić, iako se ne održavaju obavezno istog datuma. U Ankari u Turskoj i Bejrutu u Libanu nije neobično videti izloge dekorisane okićenim jelkama i lepo upakovanim poklonima. U Indoneziji se u hotelima i tržnim centrima organizuju praznične proslave gde se deca mogu fotografisati i večerati s Deda Mrazom.

U zapadnim zemljama je Božić sve više komercijalizovan, svetovni praznik s mnogim reklamama kojima se „direktno cilja na decu“, navodi kanadski Royal Bank Letter. Svakako, neki ljudi i dalje odlaze na božićnu službu u crkvu. Ali, savremeni hramovi su u stvari šoping-centri u kojima se razležu vesele božićne pesme. Zašto je došlo do te promene? Da li to možda ima neke veze s poreklom Božića? Odakle potiče ovaj praznik?

Pre nego što osmotrimo ta pitanja, bilo bi dobro pročitati biblijske izveštaje na kojima se navodno temelje božićne scene Isusovog rođenja.

 [Okvir/Slika na 4. strani]

ŠTA KAŽU PISCI JEVANĐELJA

Apostol Matej: „Kad se Isus rodio u Vitlejemu judejskom u danima kralja Iroda, astrolozi sa istoka došli su u Jerusalim i počeli da se raspituju: ’Gde je kralj judejski koji se rodio? Jer smo videli njegovu zvezdu kad smo bili na istoku, pa smo došli da mu se poklonimo.‘ Kad je to čuo, kralj Irod se uznemirio.“ Zato je pitao „svešteničke glavare... gde treba da se rodi Hrist“. Saznavši da će se roditi „u Vitlejemu“, Irod je rekao astrolozima: „Idite i dobro se raspitajte za dete. Kad ga pronađete, javite mi.“

„Krenuli su. A zvezda koju su videli kad su bili na istoku išla je pred njima, dok se nije zaustavila nad mestom gde je bilo dete... Ušli su u kuću i videli dete s Marijom, njegovom majkom.“ Nakon što su darivali Isusa, ’u snu ih je Bog upozorio da se ne vraćaju kod Iroda, pa su se vratili u svoju zemlju drugim putem‘.

„Kad su otišli, Josifu se u snu pojavio Jehovin anđeo i rekao mu: ’Ustani, uzmi dete i njegovu majku i beži u Egipat‘... Tako je on ustao, i noću uzeo dete i njegovu majku i otišao... Kad je Irod video da su ga astrolozi izigrali, jako se razbesneo i poslao ljude da u Vitlejemu i u celoj njegovoj okolini pobiju sve dečake od dve godine pa naniže“ (Matej 2:1-16).

Učenik Luka: Josif je „krenuo iz Galileje, iz grada Nazareta, u Judeju, u Davidov grad, koji se zove Vitlejem... da se upiše s Marijom... Dok su bili tamo... rodila je svog sina, prvenca, povila ga i položila u jasle, jer u konačištu nije bilo mesta za njih.“

„U tom kraju bili su i pastiri koji su boravili napolju i noću čuvali stražu kod svojih stada. I Jehovin anđeo je stao pored njih... i oni su se veoma uplašili. A anđeo im je rekao: ’Ne bojte se! Evo, objavljujem vam dobru vest o velikoj radosti za sve ljude, jer vam se danas u Davidovom gradu rodio Spasitelj — Hrist, Gospod.‘“ Tada su pastiri brzo „otišli i našli Mariju i Josifa i dete položeno u jasle“ (Luka 2:4-16).