MOŽDA si i ti bio u sličnoj neprilici. Bilo da je u pitanju dolazak kući na vreme, izbor muzike, prijatelja ili odeće, tvoji roditelji imaju pravila i ne popuštaju. Evo nekih primera:

„Kad se moja mama udala, moj očuh je bio vrlo strog što se tiče moje muzike. Na kraju sam morao da bacim sve svoje CD-e!“ (Brendon). *

 „Mama me kritikuje da se slabo družim. A kada je pitam da li mogu da se družim s nekim, ona mi ne da jer ne poznaje tu osobu. To me izluđuje!“ (Kristina).

„Tata i maćeha mi daju da nosim samo široke majice. Tata misli da su pantalonice prekratke ako su iznad kolena!“ (Stela).

Šta da radiš kada izgleda da ti i tvoji roditelji ne možete naći zajednički jezik? Možeš li da popričaš s njima o tome? „Moji roditelji obično nisu spremni da me saslušaju“, kaže sedamnaestogodišnja Džoana. Petnaestogodišnja Ema kaže: „Kada vidim da me roditelji ne razumeju, onda samo ćutim.“

Nemoj tako lako odustati! Tvoji roditelji možda žele da te saslušaju više nego što misliš.

Razmisli o sledećem: Čak i Bog sluša ljude kada mu iznose neki problem. Primera radi, Jehova je saslušao Mojsija kada mu se on obratio u korist neposlušnih Izraelaca (Izlazak 32:7-14; Ponovljeni zakoni 9:14, 19).

Možda misliš da tvoji roditelji nemaju toliko razumevanja koliko ga ima Bog. Pored toga, istina je da ima velike razlike između Mojsijevog obraćanja Jehovi o sudbini jednog naroda i toga kada ti moliš tatu ili mamu da te puste da malo duže ostaneš napolju. Pa ipak, te situacije imaju nešto zajedničko:

Ako misliš da nešto nije fer i to hoćeš da kažeš, oni koji imaju autoritet nad tobom, u ovom slučaju tvoji roditelji, najverovatnije će biti voljni da te saslušaju.

Da li ćeš uspeti u tome zavisi od toga kako ćeš se izraziti! Naredni koraci će ti pomoći da budeš još uspešniji u tome:

1. Opiši problem. Napiši oko čega ti i tvoji roditelji izgleda da ne možete da se složite.

2.   Opiši kako se osećaš. Napiši kako se osećaš zbog gledišta svojih roditelja o spornoj stvari. Na primer: povređeno, tužno, sramota te je, imaš osećaj da ti ne veruju ili nešto drugo. (Primer: U uvodnoj priči, Jovan kaže da ga je blam zbog društva.)

3. Postavi se u ulogu roditelja. Zamisli da imaš tinejdžera koji ima problem koji si naveo u 1. koraku. Da si roditelj, šta bi te najviše brinulo i zašto? (Primer: U našoj zamišljenoj situaciji, roditelji se boje da se Jovanu nešto ne desi.)

4. Sagledaj stvari iz drugog ugla. Odgovori na sledeća pitanja:

   Šta vidiš da je dobro u stavu tvojih roditelja?

   Šta možeš uraditi da bi ih umirio?

5. Razgovaraj s roditeljima o problemu i nađite zajedničko rešenje. Sledeći ove korake i primenjujući savete iz okvira  „Tajna dobre komunikacije“, najverovatnije ćeš videti da možeš razgovarati s roditeljima na jednom zrelijem nivou. Keli uživa u takvom odnosu s tatom i mamom. „Svađom ništa ne postižeš, a i garantovano ćeš izgubiti“, kaže ona. „Ja rešavam probleme tako što razgovaram s roditeljima. Skoro uvek se nađemo negde na sredini tako da svi budu zadovoljni.“