ŽIVIMO u eri industrijske automatizacije, posebno kada je reč o rutinskim i mehaničkim poslovima. Ali kada su se automatski uređaji s mehanizovanim operacijama prvi put pojavili? Da li je to bilo pre samo nekoliko vekova, za vreme industrijske revolucije u Evropi? Možda ćete se iznenaditi kada saznate da su se automatske mašine javile mnogo ranije.

Na početku doba poznatog kao zlatno doba islamske nauke, od VIII do oko XIII veka, izučavaoci s Bliskog istoka prevodili su na arapski naučne i filozofske tekstove u kojima su sačuvana dela čuvenih Grka kao što su Arhimed, Aristotel, Ktesibije, Heron iz Aleksandrije, Filon iz Vizantije. * Na osnovu ovih i drugih izvora, u islamskom carstvu, koje se prostiralo od Španije preko severne Afrike i Bliskog istoka pa do Avganistana, bilo je dovoljno saznanja za izgradnju automatskih mašina.

O ovim mašinama je istoričar nauke Donald Hil, u svom delu o razvoju tehnologije u islamskom svetu srednjeg veka napisao da su one mogle „dugo — satima, danima, pa čak i duže raditi bez uplitanja ljudske ruke“ (Studies in Medieval Islamic Technology). Kako je to bilo moguće? Tadašnji inženjeri su osmislili efikasne kontrolne mehanizme koji su omogućavali automatske radnje. Te mašine su radile na bazi rezervoara vode koji su bili na višem nivou pa su omogućavali potreban konstantan pritisak, zahvaljujući kom se stvarala energija. Pomoću automatskog prekidača su se otvarali i zatvarali ventili i menjao tok vode. Pored toga, mašine su posedovale i sisteme s povratnom spregom i bile su preteče sigurnih uređaja. Pogledajte nekoliko primera.

Trojica braće koja se pojavljuju pod jednim imenom — Benu Musa — što na arapskom znači „Musini sinovi“, živeli su u Bagdadu u IX veku. Oni su crpili znanje iz radova grčkih prethodnika — Filona i Herona — zatim iz radova kineskih, indijskih i persijskih inženjera. Tako su konstruisali preko 100 sprava. Prema jednom autoru naučnih tekstova, Esanu Masudu, neke od tih naprava su fontane koje su periodično menjale pravce svojih mlazeva, satovi s vizuelnim trikovima i posude koje su automatski služile piće a koje su se dopunjavale pomoću vešto osmišljenog sistema plovaka, ventila i sifona. Prema istoričaru nauke Džimu al Kaliliju, „Musini sinovi“ su gradili i jednostavne automate u prirodnoj veličini, kao što su bili „devojka s čajem“, koja je posluživala čaj i automatizovani flautista, koji je verovatno najraniji primerak neke programirane mašine.

Ti automatizovani sistemi su imali mnoge sličnosti sa savremenim mašinama. Međutim, oni su „uglavnom koristili vodu pod pritiskom, a ne elektroniku, ali su mnogi principi funkcionisanja isti“, kaže pomenuti autor Esan Masud.

Godine 1206, Ibn al Rezaz al Džezeri završio je svoj rad pod nazivom Knjiga znanja o složenim mehaničkim uređajima (Kitab fi Marifet al Hijel al Hendesija). Za to delo se kaže da je „sadržalo sve podatke neophodne za proizvodnju mašine i razumevanje načina na koji ona radi“ (Oksfordska istorija islama, priredio Džon L. Espozito). Neki al Džezerijevi izumi daleko su nadmašili dela „Musinih sinova“ (Benu Musa), i njegovi opisi i šeme su bili toliko detaljni da i današnji inženjeri mogu reprodukovati njegove uređaje.

U al Džezerijevoj knjizi nalaze se ilustracije mašina za podizanje vode na viši nivo, vodenih satova, sveća sa obeleženom skalom koje su služile kao časovnici, muzičkih automata i pumpe koja je pretvarala kružno kretanje vodenog točka u kretanje klipa napred-nazad koji je pumpao vodu velikom snagom. Istoričari kažu da je al Džezeri projektovao hidraulične pumpe tri veka pre nego što su se iste osnovne šeme pojavile na Zapadu.

Al Džezeri je pravio neobične, ali funkcionalne časovnike. Jedan od njih, koji je ovde prikazan, rekonstruisan je u jednom tržnom centru u Dubaiju. Mehanizam za merenje vremena je jedna probušena posuda koja pliva na površini vode u rezervoaru smeštenom u napravljenom slonu. Posuda se puni vodom svakih 30 minuta a zatim tone, pokrećući niz povezanih radnji sa užima i lopticama na „dvoru“ na slonovim leđima. Kada se ciklus od pola sata navrši, vodena posuda automatski isplivava na površinu vode i proces se ponavlja. Zbog ovog časovnika, kao i drugih automatizovanih mašina, al Džezeri se smatra ocem robotike.

Priča o ljudskoj inventivnosti je zaista fascinantna! Ali nisu u pitanju samo zanimljivosti iz istorije. Takve pripovesti nam pomažu da imamo tačnu perspektivu. Naime, u ovoj eri savremene tehnologije, one nas podsećaju na to koliko dugujemo briljantnim i velikim umovima iz prošlosti.