AGAMA može s lakoćom da skoči s neke horizontalne površine na vertikalnu. Ali ako je površina s koje skače klizava, onda se malo zatetura, ali ipak uspeva da uspešno doskoči na drugi zid. Kako to uspeva? Tajna leži u njenom repu.

Razmislite o sledećem: Kada agama skače s neke hrapave površine — što joj omogućuje da se čvrsto drži — ona prvo zauzme stabilan položaj, držeći svoj rep spušten. To joj pomaže da skoči pod ispravnim uglom. Međutim, kada skače s neke glatke površine, onda se može desiti da izgubi balans i skoči pod pogrešnim uglom. Ali ona uspeva da ispravi svoje telo u vazduhu tako što podiže svoj rep pod određenim uglom. Taj proces je zamršen. „Ovi gušteri moraju precizno da podešavaju visinu svog repa kako bi ostali u uspravnom položaju“, navodi se u jednom izveštaju Kalifornijskog univerziteta Berkli. Što je površina klizavija, to više gušter mora podići svoj rep da bi bezbedno doskočio.

Inženjeri se nadaju da će na osnovu agaminog repa, zahvaljujući kom ona ne gubi ravnotežu, napraviti robote sa sličnim karakteristikama. Oni bi bili korisni u traganju za preživelima u zemljotresima i drugim katastrofama. „Roboti nisu ni blizu toliko stabilni koliko su životinje“, kaže istraživač Tomas Libi, „tako da se svaki pomak u tom pravcu može smatrati napretkom.“

Do kakvog ste zaključka došli? Da li je pokretljivost agaminog repa proizvod evolucije ili je delo Stvoritelja?