Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

 STRANICA IZ ISTORIJE

Platon

Platon

Platon je bio čuveni grčki filozof koji je živeo od oko 427. do 347. pre n. e. Rodio se u jednoj aristokratskoj porodici, verovatno u Atini, i zato je primio obrazovanje dolično imućnom mladom Grku. Bio je pod velikim uticajem slavnog filozofa Sokrata i pitagorejaca — sledbenika izuzetnog matematičara i filozofa Pitagore.

POSLE proputovanja po mediteranskoj regiji i bavljenja politikom u Sirakuzi, grčkom gradu na Siciliji, Platon se vratio u Atinu gde je osnovao Akademiju. Ona je postala sedište matematičkog i filozofskog istraživanja i na nju se često ukazuje kao na prvi univerzitet u Evropi.

DA LI POSTOJI VEZA S NAMA DANAS?

Platonova učenja su duboko uticala na religiozna ubeđenja miliona ljudi, uključujući i one koji se izjašnjavaju kao hrišćani. Mnogi od njih pogrešno misle da se ta verovanja temelje na Svetom pismu. Njegovo najpoznatije učenje je da čovek ima besmrtnu dušu koja nadživljava smrt fizičkog tela.

„Besmrtnost duše [je] jedna od Platonovih omiljenih tema.“ (Body and Soul in Ancient Philosophy)

Platon je bio zaokupljen životom nakon smrti. U knjizi Body and Soul in Ancient Philosophy kaže se da je „besmrtnost duše jedna od Platonovih omiljenih tema“. * Bio je čvrsto uveren da čovek treba da „živi što pravednije i pobožnije, te da, kada umre, ne bi trpeo kaznu za svoje teške grehe“ (Platon — Zakoni, XII knjiga).

 KAKO SU SE PLATONOVA UČENJA PROŠIRILA?

Platonova Akademija je postojala devet vekova, od 387. pre n. e. do 529. n. e. i imala je veoma velik uticaj. Platonove ideje su postale popularne u zemljama koje su bile pod dominacijom Grčke i Rima. Filozof jevrejskog porekla Filon iz Aleksandrije prihvatio je platonizam, a to su učinile i mnoge verske vođe hrišćanskog sveta. Zbog toga su se paganske, filozofske ideje, uključujući i onu o besmrtnosti duše, uvukle u učenja judaizma i hrišćanstva.

„Celokupna hrišćanska teologija zavisi, barem u nekoj meri, od antičke filozofije, prvenstveno od platonizma“, navodi se u jednoj biblijskoj enciklopediji, „i neki hrišćanski mislioci [...] zaslužuju da nose titulu hrišćanskih platonista“ (The Anchor Bible Dictionary). Uporedite ono što piše u sledećim izvorima.

Šta je Platon rekao: „Pravo biće svakoga od nas [je] besmrtno, zove se duša i [prilikom smrti] odlazi ostalim bogovima da [...] položi račun, lak za dobrog, a strašan za lošeg“ (Platon — Zakoni, XII knjiga).

Šta Biblija kaže: Duša je sam čovek, to jest njegov život. Čak su i životinje duše. Prilikom smrti, duša prestaje da postoji. * Pogledajte sledeće stihove:

  • „Prvi čovek, Adam, postao je živa duša“ (1. Korinćanima 15:45).
  • „Bog reče: ’Neka zemlja pusti iz sebe žive duše po svojim vrstama, stoku, druge životinje što se miču i divlje životinje zemaljske‘“ (Postanak 1:24).
  • „Neka mi duša umre“ (Brojevi 23:10).
  • „Duša koja greši, ona će umreti“ (Jezekilj 18:4).

Jasno se vidi da Sveto pismo ne naučava da duša nadživljava smrt fizičkog tela. Zato razmislite o ovom pitanju: ’Da li su moja verovanja zasnovana na Bibliji ili na Platonovoj filozofiji?‘

^ odl. 7 Iako je ideju o besmrtnosti duše Platon učinio popularnom, on nije njen tvorac. Taj koncept je u različitim oblicima već dugo bio sastavni deo paganskih religija kao što su egipatska i vavilonska.

^ odl. 12 Biblija naučava da mrtvi takoreći spavaju i da čekaju uskrsenje (Propovednik 9:5; Jovan 11:11-14; Dela apostolska 24:15). Ali ako je duša besmrtna, ona ne može umreti i nije joj potrebno uskrsenje.