Globalna kriza mentalnog zdravlja

POKRENI

„Stalno osećam neku napetost, čak i kada nemam razloga za to.“

„Kad se osećam odlično, počinjem da se brinem jer znam da posle toga sledi ’minus faza‘.“

„Trudim se da živim dan po dan i da se ne opterećujem šta bi se moglo desiti sutra. Ali ima dana kad mi se sve brige sruče na glavu.“

Da li se pronalazite u nekima od ovih izjava? Da li vas, ili nekoga ko vam je drag, muče slična osećanja?

Ako je tako, znajte da niste jedini. Problemi sa mentalnim zdravljem dotiču mnoge, bilo da su oni sami pogođeni ili neko njima blizak.

Nema sumnje da „naročito teška vremena“ u kojima živimo uzrokuju veliki stres koji se u životu ljudi manifestuje na različite načine (2. Timoteju 3:1). Prema jednoj studiji, svaka osma osoba na svetu živi sa nekom vrstom mentalnog poremećaja. Tokom 2020. godine, kao posledica pandemije koronavirusa, broj onih koji pate od anksioznosti porastao je za 26 posto, a broj onih koji imaju neki teži oblik depresije porastao je za 28 posto.

Međutim, to su samo statistički podaci. Ono što je svakome od nas bitno jeste kako se mi i naši voljeni osećamo i kako s tim živimo.

Šta je mentalno zdravlje?

Čovek koji je dobrog mentalnog zdravlja dobro se oseća i može normalno da funkcioniše. U stanju je da podnese svakodnevni stres, produktivan je i zadovoljan životom.

Mentalni poremećaj

NIJE posledica nečije slabosti niti je to njegova krivica.
TO JE medicinsko stanje koje čoveku u velikoj meri otežava život i odražava se na njegovo razmišljanje, raspoloženje i ponašanje.
Često otežava čoveku da održava prijateljstva i da obavlja svakodnevne poslove.
Javlja se kod ljudi svih uzrasta, kultura, nacionalnosti, verske pripadnosti, stepena obrazovanja ili ekonomskog statusa.

Ljudima koji pate od mentalnih poremećaja potrebna je pomoć

Ako ste kod sebe ili kod nekoga ko vam je blizak primetili značajne promene u ponašanju, poremećaje sna ili ishrane, anksioznost ili tugu, možda bi trebalo da potražite stručnu pomoć da biste identifikovali uzrok i dobili adekvatnu pomoć.

Najmudriji čovek koji je ikada živeo, Isus Hrist, rekao je: „Ne treba lekar zdravima, nego bolesnima“ (Matej 9:12). Ako se oni koji imaju neki zdravstveni problem obrate lekaru i uzimaju terapiju, umnogome će doprineti ublažavanju simptoma, biće produktivni i imaće ispunjen život. Zato kada primete da su simptomi ozbiljni i da dugo traju, mudro je da što pre potraže pomoć. a

Premda Sveto pismo nije neki medicinski priručnik, saveti koji se u njemu nalaze i te kako doprinose dobrom mentalnom zdravlju. Toplo preporučujemo da pročitate naredne članke koji govore o tome kako nam Sveto pismo pomaže da se nosimo s mentalnim poremećajima.

a Stražarska kula ne zagovara neki konkretan način lečenja. Svako treba pažljivo da proceni mogućnosti koje su mu na raspolaganju pre nego što donese ličnu odluku.