ZAISTA je lepo videti kako sve više mladih Jehovinih svedoka pojednostavljuje svoj život da bi se više posvetili službi propovedanja (Mat. 6:22). Šta su to promenili u svom životu? Na koje su prepreke naišli? Da bismo to saznali, upoznajmo se s nekima koji trenutno služe u Meksiku.

Dastin i Džesi iz Sjedinjenih Država venčali su se u januaru 2007. Ubrzo nakon toga uspeli su da ostvare svoj davnašnji san, naime da kupe jedrilicu na kojoj će moći da žive tokom cele godine. Njihova jedrilica je bila usidrena u blizini Astorije, u Oregonu. Taj zanimljiv grad se nalazi blizu Tihog okeana i okružen je šumovitim brdima i planinama čiji su vrhovi prekriveni snegom. Dastin kaže: „Čitav kraj svojom lepotom oduzima dah.“ Njih dvoje su smatrali da vrlo jednostavno žive i da se oslanjaju na Jehovu. ’Na kraju krajeva‘, razmišljali su, ’živimo na jedrilici dugoj osam metara, radimo skraćeno radno vreme, služimo u skupštini na stranom jeziku i povremeno smo pomoćni pioniri.‘ Ali posle nekog vremena bilo im je jasno da samo zavaravaju sebe. „Umesto da podupiremo skupštinu, većinu vremena smo trošili na popravljanje naše jedrilice“, kaže Dastin.  „Shvatili smo da nešto moramo promeniti ako stvarno želimo da nam Jehova bude na prvom mestu u životu.“

Džesi kaže: „Pre nego što sam se udala, živela sam u Meksiku i služila u skupštini na engleskom jeziku. Tamo mi je bilo lepo i želela sam da ponovo budem na tom području.“ Da bi imali još veću želju da služe u inostranstvu, Dastin i Džesi su počeli da tokom porodičnog proučavanja čitaju životne priče braće i sestara koji su se preselili u zemlje u kojima su polja bila spremna za duhovnu žetvu (Jov. 4:35). „Želeli smo da i mi doživimo takvu radost“, kaže Dastin. Kada su od prijatelja iz Meksika čuli da je jednoj novoformiranoj grupi potrebna pomoć, doneli su odluku da napuste posao i da prodaju jedrilicu. Zatim su se preselili u Meksiko.

Dastin i Džesi su se nastanili u Tekomanu, gradu koji je takođe blizu Tihog okeana, ali 4 345 kilometara južno od Astorije. „Sveži povetarac i pogled na planine ustupili su mesto velikoj vrućini i nepreglednim poljima limuna“, kaže Dastin. U prvo vreme nisu mogli da nađu posao. Pošto nisu imali dovoljno novca, sedmicama su dva puta dnevno jeli pirinač i pasulj. „Ali upravo kada smo mislili da to više ne možemo podneti“, kaže Džesi, „osobe s kojima smo proučavali Bibliju počele su da nam daju mango, banane, papaje i naravno, pune kese limuna!“ S vremenom su počeli da preko interneta rade za jednu školu stranih jezika čije je sedište na Tajvanu. Novac koji tako zarađuju sasvim je dovoljan za njihove svakodnevne potrebe.

Šta njih dvoje misle o svom novom načinu života? „Ovo je nešto najbolje što nam se ikada desilo“, kažu oni. „Nikada ranije nismo bili toliko bliski s Jehovom i jedno s drugim. Svakog dana mnogo toga radimo zajedno — idemo u službu propovedanja, razgovaramo o tome kako da pomognemo osobama s kojima proučavamo Bibliju, pripremamo se za sastanke. Osim toga, više nismo pod takvim stresom kao ranije.“ Oni još kažu: „Sada razumemo ono što pre nismo razumeli, naime koliko su istinite reči iz Psalma 34:8: ’Ispitajte i vidite da je Jehova dobar.‘“

Više od 2 900 braće i sestara, bračnih parova i samaca, od kojih mnogi imaju oko dvadeset ili trideset godina, preselili su se da služe na područjima u Meksiku gde je još uvek velika potreba za objaviteljima dobre vesti. Zašto  su se odlučili na takav korak? Kada smo nekima od njih postavili to pitanje, naveli su tri glavna razloga. Koji su to razlozi?

Ljubav prema Jehovi i drugim ljudima. Leticija se krstila kada je imala 18 godina. Ona kaže: „Kada sam se predala Jehovi, shvatila sam da treba da mu služim celim srcem i celom dušom. Zato sam želela da više vremena i snage posvetim službi propovedanja“ (Mar. 12:30). Ermilo, koji je sada u braku sa Leticijom, imao je dvadesetak godina kada se preselio da služi tamo gde je veća potreba za objaviteljima. On kaže: „Shvatio sam da ću ljubav prema bližnjima najbolje pokazati ako im pomognem da zadovolje svoje duhovne potrebe“ (Mar. 12:31). Zato se iz velikog grada Montereja, u kome je radio u jednoj banci i dobro zarađivao, preselio u manji grad.

Istinska radost. Ubrzo nakon krštenja, Leticija se pridružila jednoj iskusnoj pionirki koja je propovedala na području gde nema mnogo Svedoka i s njom je provela mesec dana. Ona kaže: „Bila sam iznenađena i presrećna kada sam videla koliko ljudima znači dobra vest koju smo im prenosili. Na kraju meseca sam rekla sebi da je to upravo ono što želim da radim.“ I Esli, neudata sestra koja ima dvadesetak godina, kaže da je radost u službi upravo ono što ju je podstaklo da se preseli na područje gde je veća potreba. Dok je još bila u srednjoj školi, upoznala se sa revnom braćom i sestrama koji su služili na takvim područjima. Ona kaže: „Kada sam videla koliko su srećni, poželela sam da i ja vodim takav život.“ Mnoge sestre su reagovale kao Esli. Više od 680 neudatih sestara služi u Meksiku na područjima gde je veća potreba. One su zaista izvanredan primer i za mlađe i za starije.

Ispunjen i smisaon život. Kada je završila srednju školu, Esli je mogla da dobije stipendiju za fakultet. Školski drugovi su je nagovarali da je uzme i da izgradi sebi „normalan život“ — da dobije diplomu, da se zaposli, kupi auto i obiđe svet. Ali nije ih poslušala. Ona kaže: „Nekoliko braće i sestara iz skupštine težilo je za takvim stvarima i primetila sam da im zbog toga duhovni ciljevi više nisu bili toliko važni. Videla sam i da su postali opterećeni problemima koje su imali dok su se sve više uplitali u ovaj svet. Želela sam da svoju mladost iskoristim da više služim Jehovi.“

Esli je završila još neke kurseve koji su joj omogućili da se izdržava u pionirskoj službi,  a zatim se preselila na područje gde je bila zaista velika potreba za objaviteljima. Počela je da uči jezike meksičkih Indijanaca, otomi i tlapanek. Osvrnuvši se na tri godine koliko već propoveda na tom području, ona kaže: „Ova služba je dala pravi smisao mom životu i donela mi je mnogo radosti. Ali više od svega, pomogla mi je da produbim svoj odnos s Jehovom.“ Filip i Rakel, bračni par u tridesetim godinama iz Sjedinjenih Država, slažu se sa onim što je Esli rekla. „Svet se toliko brzo menja da se mnogi zbog toga osećaju nesigurno. Ali to što služimo na području gde mnogo ljudi prihvata biblijsku istinu daje smisao našem životu. To nas zaista ispunjava.“

Naravno, takva služba nosi sa sobom i neke probleme. Jedan od njih je kako zaraditi za život. Oni koji odlaze na područje gde je velika potreba za objaviteljima moraju biti spremni da se prilagode lokalnim uslovima. Veronika, jedna iskusna pionirka, kaže: „U jednom mestu u kom sam služila, pripremala sam i prodavala brzu hranu. U drugom sam prodavala odeću i radila kao frizerka. Sada čistim jednu kuću i vodim kurs za one koji su nedavno postali roditelji, na kome ih poučavam kako da komuniciraju sa svojom decom.“

Prilagođavanje drugačijoj kulturi i novim običajima može biti posebno teško ako se živi među starosedeocima u nekim zabačenim mestima. U takvoj situaciji su bili Filip i Rakel kada su služili na području gde je ljudima maternji jezik nahuatl. „Razlike u kulturi su ogromne“, kaže Filip. Šta im je pomoglo da se naviknu? „Usmerili smo pažnju na pozitivne stvari koje smo zapažali kod ovog naroda, a to je bliskost u porodici, iskrenost u komunikaciji sa drugima i njihova velikodušnost.“ Rakel još kaže: „Mnogo smo naučili dok smo sa našom braćom i sestrama živeli i služili među tim ljudima.“

Ako i ti želiš da služiš na nekom području gde je potrebna pomoć, kako da se za to pripremiš? Braća i sestre koji imaju iskustva u toj službi kažu: Pre nego što se preselite, pojednostavite svoj život i naučite da budete zadovoljni onim što imate (Fil. 4:11, 12). Šta bi još mogao da uradiš? Leticija kaže: „Izbegavala sam poslove koji su me obavezivali da duže ostanem na jednom mestu. Želela sam da u svako doba mogu da se preselim gde god je to potrebno.“ Ermilo dodaje: „Naučio sam da kuvam, perem i peglam.“ Veronika kaže: „Dok sam živela kod roditelja sa braćom i sestrama, pomagala sam oko čišćenja i naučila sam da pripremam jeftine i zdrave obroke. A naučila sam i da štedim.“

Levi i Amelija iz Sjedinjenih Država, koji su u braku osam godina, ispričali su kako su im specifične molitve pomogle da se pripreme da služe u Meksiku. Levi kaže: „Izračunali smo koliko nam je novca potrebno da bismo godinu dana služili u Meksiku, a zatim smo se molili Jehovi da nam pomogne da ga zaradimo.“ U roku od nekoliko meseci uspeli su da uštede novac koji su spomenuli u molitvi i zato su se bez odlaganja preselili. Levi kaže: „Jehova je uslišio našu konkretnu molitvu, a onda je došao red da i mi uradimo svoj deo.“ Amelija dodaje: „Mislili smo da ćemo moći da ostanemo samo godinu dana, ali tu smo već sedam godina i ne razmišljamo o odlasku. Ovde smo iz prve ruke osetili koliko nam Jehova pomaže. Svakog dana vidimo neki dokaz njegove dobrote.“

Adam i Dženifer, bračni par iz Sjedinjenih Država koji služe na engleskom govornom području u Meksiku, kažu da je molitva i u njihovom slučaju odigrala važnu ulogu. Njihov savet je: „Ne čekajte da se stvore idealni uslovi. Vašu želju da služite tamo gde je veća potreba iznesite Jehovi u molitvi, a zatim postupajte u skladu sa svojim molitvama. Pojednostavite život, obratite se podružnici u zemlji u kojoj želite da služite i nakon što proračunate trošak preselite se tamo!“ * Ako tako uradite, očekuje vas uzbudljiv i u duhovnom pogledu bogat život.