Пређи на садржај

МЛАДИ ПИТАЈУ

Стварање или еволуција? (3. део): Зашто веровати у стварање?

Стварање или еволуција? (3. део): Зашто веровати у стварање?

„Ако верујеш у стварање, људи могу помислити да си глуп, да и даље верујеш у приче за малу децу које си чуо од родитеља или да ти је религија испрала мозак“ (Џанет).

 Да ли и ти размишљаш попут Џанет? Ако да, можда ћеш почети да се питаш да ли треба да верујеш у стварање. На крају крајева, нико не воли да га други сматрају незналицом. Шта ти може помоћи?

 Уобичајене предрасуде

 1. Ако верујеш у стварање, људи ће мислити да се не слажеш с науком.

 „Моја наставница је рекла да у стварање верују људи који су сувише лењи да сазнају како функционише свет око нас“ (Марија).

 Шта треба да знаш: Они који кажу тако нешто, нису узели у обзир чињенице. Познати научници као што су Галилео и Исак Њутн веровали су да постоји Створитељ. Али то није била препрека да се баве науком. Попут њих, и данас неки научници сматрају да није немогуће веровати у стварање и бавити се науком.

 Предлог: Укуцај израз (са знацима навода) „говори о својој вери“ у поље за претрагу у ОНЛАЈН БИБЛИОТЕЦИ да би пронашао животне приче особа које се баве медицином или науком, а верују у стварање. Обрати пажњу зашто су дошли до закључка да постоји Створитељ.

 Закључак: Ако верујеш у стварање, то не значи да се не слажеш с науком. Заправо, што више сазнајеш о природи која нас окружује, још више ћеш се уверити у стварање (Римљанима 1:20).

2. Ако верујеш у библијски запис о стварању, људи ће мислити да си верски фанатик.

 „Многи мисле да је смешно веровати у стварање. За њих је запис из Постанка само обична прича“ (Џасмин).

 Шта треба да знаш: Људи често имају погрешне представе о библијском запису о стварању. На пример, неки креационисти тврде да је земља створена у скорије време и да је живот створен за шест дана од 24 часа. Свето писмо не потврђује ништа од тога.

  •   У Постанку 1:1 јасно пише: „У почетку створи Бог небеса и земљу.“ То није у супротности с научном чињеницом да је земља стара више милиона година.

  •   Као што је то случај у Постанку, у Библији се реч „дан“ понекад користи да би се указало на дужи временски период. На пример, у Постанку 2:4 реч „дан“ указује на свих шест дана стварања.

 Закључак: Библијски запис о стварању у складу је с научним чињеницама.

 Размисли о својим веровањима

 Веровање у стварање није „слепо веровање“. Заправо, оно се заснива на логичном резоновању. Ево једног примера.

 У животу си се сигурно уверио да све што видиш има свог творца. Кад видиш камеру, авион или кућу, логично је да закључиш да је то неко направио. Зашто онда та логика не би могла да се примени кад посматраш људско око, птицу у лету или нашу планету Земљу?

 За размишљање: Инжењери често копирају оно што виде у природи да би побољшали своје изуме и с правом желе да им други одају признање за њихова достигнућа. Да ли је логично одати признање човеку због његових изума и достигнућа, а не одати част Створитељу за његове ненадмашне изуме?

Да ли је разумно сматрати да је авион направљен, а да је птица настала случајно?

 Како можеш испитати доказе

 Своје веровање у стварање можеш ојачати тако што ћеш испитати доказе из природе.

 Предлог: Укуцај израз (са знацима навода) „игра случаја или дело створитеља“ у поље за претрагу у ОНЛАЈН БИБЛИОТЕЦИ. Затим из рубрике „Игра случаја или дело Створитеља?“ у часопису Пробудите се! одабери неке наслове који те занимају. У сваком од тих чланака издвој оно што те одушевљава у природи. Зашто те то уверава да постоји Створитељ?

 Истражуј дубље: Помоћу следећих брошура детаљније истражи доказе о стварању.

  •  Да ли је живот настао стварањем?

    •   Земља има савршену позицију у свемиру и све услове за живот. (Види стране 4-10.)

    •   У природи постоје докази који говоре у прилог дизајну. (Види стране 11-17.)

    •   Библијски запис о стварању из Постанка у складу је с науком. (Види стране 24-28.)

  •  Порекло живота – пет питања која заслужују одговор

    •   Живот није могао настати сам од себе из неживе материје. (Види стране 4-7.)

    •   Живи организми су превише сложени да би се развили сами од себе сплетом околности. (Види стране 8-12.)

    •   Количина информација коју може садржати генетски код превазилази сва савремена технолошка достигнућа. (Види стране 13-21.)

    •   Нису све врсте живих бића настале од једног заједничког претка. На основу фосилних остатака види се да су главне групе животиња настале одједном, а не да су се постепено развијале. (Види стране 22-29.)

 „За мене је природа најснажнији доказ да Бог постоји – почевши од животиња па све до свемира и реда који у њему постоји“ (Томас).